RECENZIJA “Metal Lords “ (2022): Mnogo buke ni oko čega
Dvojica ljubitelja hevi metala i mlade filmadžije na početku karijere po imenu Di Bi Vajs i Piter Solet prije dvadesetak godina pisali su scenario o dvojici drugara koji su osnovali metal bend kako bi pobijedili na školskom takmičenju “Bitka bendova” i dokazali svim sportistima i ostalim kul likovima u srednjoj školi da nisu bezvezni štreberi.
Naravno, niko u Holivudu nije bio pretjerano zainteresovan da im producira ovu tinejdžersku muzičku fantaziju, koja je završila u beskrajnom lageru odbačenih scenarija. Ipak, koju deceniju kasnije Vajs je velika faca u svijetu televizije i striminga sa reputacijom koscenariste “Igre prestola”, jedne od najkomercijalnijih serija svih vremena, što znači da može birati šta će raditi i da će mnogi rado finansirati njegove ideje.
I gle čuda, moćni “Netfliks” stao je iza projekta i pred publiku je stigao film “Metal Lords”, priča o dva drugara, Kevinu (Džajden Martel) i Hanteru (Adrijan Grinsmit) koji prave hevi metal bend kujući svoje prijateljstvo uz pomoć teških ritmova, još težih rifova i malu pomoć Sotone, kako dolikuje pravim fanovima hevi zvuka.
Sve funkcioniše sjajno dok se, naravno, ne upetlja djevojka, a ona je Engleskinja po imenu Emili (Izis Hejnsvort) koja svira čelo, a trebalo bi da svira bas, ima sklonost ka napadima psovanja kada ne pije propisane lijekove, ali prilično je šarmantna i fatalna za Kevina. On se u nju zaljubljuje do ušiju dovodeći u pitanje funkcionisanje benda i odnos dvojice do tada nerazdvojnih drugara.
Prilično je predvidljivo i jasno kako će teći dalji rasplet i ostatak filma, jer je scenario generički i predvidljivo napisan, da nakon prvih 15 minuta znate kuda vode svi ti rifovi “Metalike”, “Antraksa”, “Ajron mejdena” i ostalih heroja žanra. Možete slobodno pustiti mozak na pašu i uživati u teškometalnim udarima, prekidanim momentima srednjoškolske melodrame i tinejdžerske komedije. Naravno, ako ste ljubitelj ove vrste muzike. Ispostavi li se da niste, tada već imate ozbiljan problem, jer gledate lošu melodramu i prosječnu komediju sa viškom muzike, kojoj niste pretjerano skloni.
Prosto rečeno, gdje su Vajs i Solet motivisani svojom vatrenom fanovskom metal ljubavlju, njihov film funkcioniše bez problema. Probe, svirke, žanrovski obračuni (hevi protiv pop zvuka) su očekivano bolji dio filma, dok su melodramski i humoristički momenti odrađeni mehanički i nezainteresovano, samo da se popune trenuci između dva nova muzička momenta u hevi stilu kako bi se stiglo do očekivanog fanovskog trijumfa.
Nažalost, nemaju pretjerano veliku pomoć od strane svojih mladih glumaca, posebno muškog tandema Martel i Grinsmit koji, bez obzira na evidentan trud, ne uspijevaju iskočiti iz rutinskog ulaska u kožu i majice obožavalaca hevi metala, dok je njihova mlada koleginica Hejnsvort daleko bolje iznijela lik “fatalne” rok djevojke, ali njen potencijal jednostavno nije dovoljno iskorišćen.
Očekivano soundtrak, koji je skrojio muzički supervizor, slavni gitarista Tom Morelo, predstavlja školski udžbenik hevi metala, od ikona žanra “Blek sabat” do modernih heroja poput benda “Opet”, ali imati dosta metal bendova u filmu koji se zove “Metal Lords” takođe se rutinski uklapa u kompletno generički ton cijelog projekta.
Ukratko, voljeti hevi metal sasvim je opravdano osjećanje, imati dovoljno uticaja i moći da snimite film o tome takođe je donekle razumljivo, ali ta dva faktora nisu dovoljna da napravite dobar film o ljubiteljima ovog muzičkog žanra. Potrebno je imati kvalitetan scenario, zanimljiv zaplet i uvjerljive likove, te glumce sposobne da iznesu očekivanja autora.
Kada to imate samo na momente, dobijete nešto slično ovom “Netfliksovom” filmu, mnogo buke ni oko čega, spakovano u 93 minuta nečije tinejdžerske fantazije na temu omiljenog muzičkog žanra.
Ocjena 2
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
