Ivan Perković za „Glas”: Glavna uloga u hororu je nadrealno iskustvo

Rajko Vuković
Foto: G.S.

BANjALUKA - Publika je lepo prihvatila film, što se videlo i po reakcijama na premijeri i poklonu ekipe.

Rekao bih da su ga odgledali u jednom dahu, sa par skokova dva metra uvis. To mi je posebno drago, jer je ovaj žanr deficitaran kod nas iako, rekao bih, naša publika voli horore sa folklornom temom. Uglavnom se snimaju krimi-serije, itd. I ja sam prvi put gledao film, tako da sam uživao zajedno sa publikom.

Rekao je ovo za „Glas Srpske” talentovani glumac Ivan Perković objašnjavajući utiske sa premijere horor filma „Ciklus”, u kojem tumači glavnu rolu, a koji je protekle sedmice prikazan na festivalu u Vrnjačkoj Banji. 

Perković kaže da jeste malo specifična prva uloga, s obzirom na to da je u pitanju žanr horora, ali da se detaljno i dugo spremao za ovu zahtjevnu rolu.

- Pa jeste, eto prva glavna uloga na filmu, stvarno je bio veliki zadatak, zbog toga sam se trudio da uđem maksimalno spreman u snimanje, fizički sam se spremao tri meseca, i bio na posebnom režimu ishrane, jer je Todor (lik kojeg tumačim) pripadnik specijalnih jedinica, poručnik, mada je mogao da ima daleko veći čin, da je hteo, nije ga to zanimalo, što je bitna informacija za građenje lika i njegove osobine. Prosto, želeo sam da to i vizuelno izgleda uverljivo. Što se tiče scenarija, dobio sam ga dva meseca pred početak snimanja, imao sam dovoljno vremena da ga naučim i prostudiram, odnosno da iz njega izvučem sve potrebne informacije za građenje lika, obično iz dijaloga drugih likova koji pominju Todora.

Zahvalio bih Jeleni Cvijanović Stojković i Marku Jovičiću što su me izabrali na kastingu od 350 glumaca, i nadam se da sam opravdao ukazano poverenje - rekao je Perković.

GLAS: Pomenuli ste ulogu oficira Todora, čovjeka opterećenog mračnim porodičnim nasljeđem u jednom vrlo burnom trenutku moderne istorije?

PERKOVIĆ: Todor Mićić je veoma kompleksan lik, koji konstantno upada u situacije koje ga izbacuju iz njegove udobne zone, tako da iz scene u scenu vidimo zapravo neko njegovo novo lice, i sve tako do tačke ključanja. Srećom, imao sam dovoljno vremena da ga temeljno kreiram, što je, ispostaviće se, i bio ključ, mislim na to vreme koje sam imao za pripremu, to je veoma bitno, a o tome se malo danas razmišlja. Priprema je bila najbitnija jer je snimanje bilo veoma izazovno, teško, zahtevno. Gust raspored, udaljene i nepristupačne lokacije, hladnoća, kiša, snimam u majici kratkih rukava na minus pet  po ceo dan, i tako 15 dana. Imali smo u filmu i opasne scene vožnje  koje zahtevaju precizan plan snimanja. Čak sam jedan dan na setu i kolabirao, otišli smo u overtajm 15 sati snimanja, pod navedenim uslovima, tako da sam upoznao i neke svoje fizičke limite.

Ali kada pogledam krajnji rezultat, mogu da kažem da je zaista vredelo, imamo lep film koji će publika već na jesen gledati u bioskopima, nadam se i u Banjaluci. Ako ništa, zbog toga što dve najveće uloge tumače bivši studenti AUBL. Pored mene u filmu igra i Svetozar Babić, mladi talentovani glumac koji će, verujem, uskoro postati zvezda našeg glumišta.

GLAS: Pored Vas u filmu glume mnoga zvučna imena koja su ostavila neizbrisiv trag u filmskoj umjetnosti kao što su Petar Božović, Zoran Cvijanović, Miodrag Krstović, Gorica Popović, Snežana Savić i mnogi drugi. Kakvo je bilo iskustvo raditi sa bardovima srpskog glumišta, u smislu iskustva dijeljenja seta sa njima?

PERKOVIĆ: Bilo je veoma zanimljivo, poučno i velika čast je raditi sa njima, svi su napravili zaista lepe uloge. Moram da kažem, iako su oni svi zvezde našeg glumišta, privatno su veoma neposredni, skromni ljudi sa obe noge na zemlji. Što je čovek uspešniji, on je nekako normalniji.

Trudio sam se da svima bude prijatno na setu, da svi imaju osećaj da su bitan deo priče u filmu, a samim tim je rezultat, a i atmosfera na setu bolja.

GLAS: Film su režirali Marko Jovičić i Jelena Stojković, mlade snage domaće kinematografije pred kojima je sigurno blistava budućnost kad je u pitanju srpski film. Kakva je bila saradnja na relaciji glumac - reditelj?

PERKOVIĆ: Imali smo zaista dobru komunikaciju, jedan iskren odnos, što je najbitnije za uspešnu saradnju. Jeleni Stojković je ovo prvi film, a pisala je i scenario i producirala film, čak je i scenograf bila, svakako je na njoj bila najveća odgovornost, i ona je iznela najveći teret da bi se film uspešno završio. Marko je takođe mlad reditelj, oni su se odmah podelili, mislim na njih dvoje, da bi se znalo šta su čiji zadaci. Marko se, inače, takođe bavi i produkcijom, tako da su oboje onako ambivalentni saradnici. Mogu da kažem da je bilo zadovoljstvo raditi sa njima, i mnogo su mi pomogli njihovi saveti i indikacije na snimanju.

GLAS: „Ciklus” je veliko iskustvo, radite već na televiziji i pozorištu dugo, da li imate nešto novo u planu kad je u pitanju svijet filma i TV-a i gdje publika još može da Vas vidi? 

PERKOVIĆ: Naravno, veliko iskustvo, svaki glumac sanja da dobije glavnu ulogu u filmu, nažalost,  za 90% glumaca taj san nikada ne postane java. Veoma sam srećan i zahvalan što sam imao tu privilegiju.  Ne bih rekao da sam imao baš mnogo iskustva  na filmu i TV-u, uglavnom su to bile epizodne uloge, i zato koristim priliku da još jednom zahvalim Jeleni i Marku na ovom hrabrom potezu, da na kastingu čoveku kojeg uopšte ne poznaju daju ovako veliki zadatak. Publika trenutno može gledati seriju „Zakopane tajne” na RTV Pink, naravno i navedene predstave u kojima igram, a od jeseni „Ciklus” i vidimo se u bioskopima.

POZORIŠNI PROJEKTI

GLAS: Pozorišnoj publici ste poznati po Vašoj monodrami „Svetozar Treći” koju uspješno izvodite duži vremenski period. Komad je nastao u produkciji „NASTeatra”, koji je imao nekoliko vrlo zapaženih komada. Šta se danas dešava sa tim teatrom, čiji ste jedan od osnivača? 

PERKOVIĆ: Da, Svetozara igram baš dosta, evo 207. izvođenje je 19. avgusta u Boru. Monodrama je dobro prošla i na festivalima, dosta nagrada širom regiona.

„NASTeatar” sam osnovao 2017. i do sada imam šest predstava: „Svetozar Treći” (207),  „Pesnik za pesnike” (96), „Priča o piscu priči” (48), „Život oca Todora” (37), „Nedozvani R” (45) i „Brat” (44). Trenutno radim sa kolegama iz Rusije (Julija Graut, Julija Gorovaja i Madž Graut) na sedmoj predstavi, u produkciji „NASTeatra”. Premijera će biti u Gornjem Milanovcu 3. oktobra na „Danima Mije Aleksića”. Za sada probe radimo na engleskom, možda na kraju prebacimo da bude na ruskom i srpskom, kombinovano, u svakom slučaju, biće jako zanimljiva predstava, koja obrađuje temu ljudskih granica, naravi, ciljeva. 

U predstavi ima dosta eksplicitnih scena, tako da je za uzrast 18+, a gledaocima je dostupan prevod da mogu normalno da prate predstavu bez jezičke barijere, kao kada gledaju strani film.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana