Zrno po zrno - pogača

Na njivi, pod vedrim nebom, sve počinje i od toga sve zavisi. A svaka godina za domaće poljoprivrednike nosi neke nove izazove, kako će uzorati, koliko posijati, da li će imati marku više za đubrivo, hoće li biti regresiranog dizela, kada će stići podsticaji i koliko će iznositi...

To su samo neke od briga koje brinu i ratari i povrtari, mljekari i proizvođači mesa. A kad loše krene ratarima i stočarima, ni pekari i mesari se nemaju čemu nadati.

Ova godina posebno je teška za svakoga od njih, a onda i za krajnje potrošače. Kako bi bar donekle sačuvali poljoprivrednu proizvodnju i na taj način obezbijedili hranu sa domaćih oranica i farmi, nadležni su ove godine izdvojili deset miliona maraka više iz Kompenzacionog fonda u svrhu podsticanja domaće proizvodnje.

Mnogima je dobrodošlo i pomoglo da pokriju bar dio troškova i imaju kakvu-takvu korist od svoga rada.

Bilo je, naravno, i onih kojima je svaki dinar kap u moru i nije dosta. Iako su takvi uvijek prvi u redu da uzmu i regresirani dizel i podsticaje, nikada im nije dovoljno.

Računica je jasna i onima koji daju novac i onima koji iščekuju svaku marku, naravno da nikada ti podsticaji ne mogu pokriti baš sve troškove, ali je bolje nego da nema ništa. I najava da će iznos u agrarnom budžetu dogodine biti 150 miliona, što je duplo više nego ove godine, jedne je obradovala, drugi negoduju.

Onaj ko je zadovoljan svojim radom i trudom zadovoljan je uvijek, dao mu marku ili 1.000 maraka, a oni koji su nezadovoljni u svemu uvijek vide samo tamnu stranu i nezadovoljni su makar im bogatstvo dao. Srpska već sada izdvaja više novca za podsticaj proizvodnje pšenice nego FBiH, Srbija i jo­š neke zemlje regiona. Dogodine će izdvajati još 100 maraka više. I opet su proizvođači podijeljeni. Jedni zadovoljno trljaju ruke, drugi kukaju. Davno su rekli da slavuj pjeva i na suvoj grani, a kukavica kuka i na punoj trešnji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.