Zaokret

To uostalom priželjkuju i desno orijentisani mađarski premijer Viktor Orban i potpredsjednik italijanske vlade Mateo Salvini.  Dodatni vjetar u leđa mogli bi im dati i desničarska partija Švedske demokrate, Slobodarska partija iz Austrije, ali i Nacionalni front Marin le Pen.

Evropska desnica svoj rast popularnosti zasniva na nekoliko političkih tema na koje zvanični Brisel do sada nije imao odgovor - migrantskoj krizi, islamofobiji, borbi protiv evra, ali i zalaganju za uređenje Evropske unije kao zajednice nacionalnih država i zaštiti domaće ekonomije kroz protekcionizam.

Jednom riječju, ove partije su stava da nacionalni interesi država ne mogu biti ugroženi planovima Evropske unije, ali i da ova zajednica mora imati otvoreniji i fleksibilniji stav kada su u pitanju odnosi sa zvaničnom Moskvom. Svoj strah ovakvim razvojem situacije nedavno je iznio austrijski političar i bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Volfgang Petrič ističući da je više nego realno da, kako ih je nazvao,  nacionalisti i desničari prvi put imaju svog komesara u Evropskoj komisiji. Petrič je mišljenja kako ovakav rasplet ne bi bio dobar za budućnost Evropske unije, ali ni za sam Balkan, jer bi to navodno ojačalo poziciju Srba u regionu.

Zašto je Petrič toliko protiv jačanja srpskog faktora u regionu -  nije pojasnio. Baš, kao ni šta ima toliko sporno ukoliko se neko bori za očuvanje svojih nacionalnih interesa. Svoju priliku u svemu ovome prepoznalo je i rukovodstvo Srpske, koje se nada da će konačno doći do zaokreta u politici koju je Brisel vodio prema Srpskoj, a koja je do sada gotovo redovno bila praćena pritiscima i uslovljavanjima. Istog onog Brisela koji je BiH pretvorio u balkanski migrantski centar.

Obećavali su mnogo. Govorili nam kako će BiH jednog dana biti dio velike evropske zajednice. Jednog dana... Zauzvrat su tražili ustupke, insistirali na reformama koje u većini slučajeva nisu bile u interesu Republike Srpske i srpskog naroda.

Odnosili su se prema nama kao prema građanima drugog reda. Pokušali su od BiH da naprave centralizovanu državu, a išlo se toliko daleko da su otvarane i priče oko revizije Dejtonskog mirovnog sporazuma i ukidanju Republike Srpske.  Sve ovo je davalo dodatni vjetar u leđa bošnjačkom rukovodstvu koje nikada nije krilo da im je krajnji cilj brisanje sa mapa "Republike Mrske". Međutim, svemu dođe kraj. Ništa nije vječno. Ukoliko se ostvare prognoze političkih analitičara, Srpska bi konačno mogla malo prodisati, osloboditi se pritisaka i skinuti veliki teret koji joj je godinama unazad stavljan na leđa. I vlasti u Sarajevu bi konačno trebalo da shvate da je to u interesu i druga dva naroda u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.