Vojnici i glad
Šta nam vojska i svi oni koji su pod okriljem Oružanih snaga jedu, niko danas sa sigurnošću ne može reći. U lepezi pritužbi na tretman u Oružanim snagama BiH našle su se i one da vojska ne dobija pasulj, rižu, šećer, jestivo ulje, koncentrat za supu, a o mesnim proizvodima da i ne govorimo. Alarmantni podaci da je vojska prošle godine dobila tek polovinu zahtijevanih prehrambenih artikala ne znače ništa drugo do da neko od Oružanih snaga BiH želi da stvori vojsku isposnika, koji bi valjda trebalo da žive od vazduha. Ako na vojničkom meniju nema pasulja i riže, zaista je gotovo nemoguće i sa najbujnijom kulinarskom maštom sastaviti jelovnik koji bi bio koliko-toliko prikladan za običnog vojnika koji je u najvećem usponu radne i fizičke snage.
Kako vojska u BiH prema ovim podacima nema šta da jede, onda joj valjda po bh. logici ne treba ni deterdžent za suđe ni za pranje, te se stoga i u tim stavkama debelo štedjelo.
Imajući u vidu činjenicu da se trećina budžeta BiH troši na Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH, te da se tim finansijskim izdvajanjima ne može kupiti čak ni pasulj, riža i deterdžent, onda je zaista bespredmetno govoriti o tome kakvu nam opremu, odjeću, obuću i naoružanje imaju vojnici.
Očigledno je da je u ovoj nepoštenoj raspodjeli novca iz prepunog tanjira Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH odneseno i meso i pasulj i sve što je u njemu koliko-toliko bilo jestivo, i da običnom vojniku nije ostalo ništa sem praznog neopranog suđa. Sasvim je jasno da će se zbog ovih činjenica sve nadležne institucije, a Predsjedništvo BiH u prvom redu, morati debelo pozabaviti stvarnim mogućnostima brojnosti vojske i suočiti se s činjenicom da BiH nije u stanju da izdržava 10.000 vojnika, koliko je svojevremeno propisala. Sasvim je izvjesno da se nešto mora preduzeti kako bi oni koji budu službovali u vojsci bili nahranjeni, odjeveni, opremljeni i obučeni ne samo po NATO standardima, nego makar po onim ljudskim.
Činjenica da danas vojska BiH, koja pretenduje da pristupi NATO-u, više nema na meniju ni obični vojnički pasulj, nije ništa drugo do poziv za sve one koji odlučuju u BiH o vojnicima i vojsci da bez oraha u džepu sumiraju činjenice, jer logično je da vojska koja nema ni za običan pasulj ne treba ni da postoji. Valjda poslije sagledavanja tih činjenica neće, po uzoru na Mariju Antoanetu, vojsci poručiti da, ako nemaju hljeba, neka jedu kolače.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
