Vojna imovina
Ministar odbrane BiH Zekerijah Osmić, najavljujući kršenje Ustava BiH tako što će samovoljno knjižiti perspektivnu vojnu imovinu kao državno vlasništvo, iako o tome ne postoji nikakav zakon, potvrdio je da, ako je to tačno, ima ingerencije veće nego kralj, iako je BiH daleko od kraljevine. Naime, u monarhijama pravo na kršenje Ustava ima samo monarh, kralj.
Šta je Osmića na to navelo, ko moćan iza toga stoji i šta je cilj, možemo samo da nagađamo. Iako je potpuno nejasno kako on to misli da sprovede bez ikakvog pravnog osnova, naravno da je zabrinutost legalista opravdana, jer iskustvo u BiH govori da zakon jačeg često ne preza od gaženja prava i pravde.
Pitanje vojne imovine može i treba da bude riješeno isključivo u paketu sa ostalom državnom imovinom, o čemu postoji dogovor stranačkih lidera.
Ali do tada, to je u nadležnosti entiteta i ne može se rješavati bez njihove saglasnosti. Za Srpsku kada je riječ o tom pitanju nisu prihvatljiva polovična rješenja, a činjenica je i da, kada je riječ o perspektivnoj vojnoj imovini, RS ima više kapaciteta nego FBiH.
To što o tome nikada nije donesen zakon, odgovornost je takođe na stranačkim liderima, ali uglavnom šefova SDA i SDP, tako da nisu tačne tvrdnje sarajevske političke čaršije da rješavanje pitanja vojne imovine koči Srpska.
Moguće je da Osmić tom najavom samovoljnog knjiženja vojne imovine kao državnog vlasništva baš želi da oživi te i takve netačne tvrdnje, odnosno da još malo podgrije staru i poznatu tezu o isključivoj krivici RS za sve loše što se dešava u BiH.
Ne treba odbaciti ni mogućnost da Osmićev skandalozni potez predstavlja politički marketing i dio predizborne kampanje, ali ni onu najcrnju opciju - da iza tog njegovog gafa stoje oni najmoćniji, koji bi takvim nezakonitim rješenjem ishodovali svoj ostanak u BiH. Da je najverovatnije da je riječ baš o tome, govori Osmićeva jasna tvrdnja da će "u narednih deset do 15 dana obavijestiti šta je već uknjižio na BiH". Biće baš zanimljivo tada vidjeti da li je, a posebno na koji je način, Osmić uknjižio nešto od entitetske vojne imovine kao državno vlasništvo.
Rješavanje pitanja raspodjele državne i vojne imovine jeste neophodan uslov na putu zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u, te uslov potreban za zatvaranje OHR-a, ali to nikako ne može da se rješava mimo dogovora stranačkih lidera i bez Zakona o državnoj i vojnoj imovini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
