Ubrzanje
U BiH su ponovo stigle obećavajuće poruke iz Brisela. Ponovo je odjeknulo da bi zemlja iduće godine mogla da dobije kandidatski status, ali samo ako nastavi da ispunjava obaveze i na djelu pokaže da može biti daleko bolje društvo.
Ovo nije prvi put da se očekuje i na kraju i dobije obećanje da ćemo stupiti na tu novu stepenicu na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, a koje je još daleko od nas.
Previše obaveza je pred BiH. Moramo posložiti još mnogo stvari u svom dvorištu. Neke od njih su započete, doduše na papiru, kao što je dobijanje, odnosno konačno usvajanje Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina na koju smo nedopustivo dugo čekali.
Tu je čitav niz zakona koje je potrebno uskladiti sa evropskim zakonodavstvom, sprovesti u djelo nekoliko presuda iz Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje zahtijevaju “otvaranje” Ustava, čemu se uvijek u ovom dijelu Evrope pristupa sa oprezom na sam pomen toga.
Navedeno je samo kap u moru onoga što je pred ovom zemljom, u kojoj su svi saglasni da i BiH treba i zvanično da bude dio Evrope, što geografski i jeste, a na tom putu je potrebno dobro zasukati rukave i pokazati tu volju i na terenu jer previše kasnimo.
Međutim, zaostatak za drugima koji idu ka istom cilju nije nedostižan, ako se to istinski želi, a svaki inat ili suluda želja ponovo će staviti veliki znak “stop” ispred nas i ponovo ćemo čekati.
Od eventualnog takvog razvoja situacije neće prevelike štete imati EU i njene članice, ali će po BiH biti nesagledive. Kakva god da je ova zemlja i koliko god da je još zapala u ratne rupe, mora da se trgne i da krene naprijed.
Ne treba samo radi EU da sređujemo međusobne odnose i pravila ponašanja. To oni koji su dobili mandate u ruke od naroda moraju da rade prvenstveno zbog ljudi koji su im to omogućili. Njima duguju gradnju boljeg sutra za sve, a ne stalno vraćanje na hirove iz devedesetih godina i onih kasnijih koje i danas, prečesto, pokušavaju da proguraju i koriste u dnevnopolitičke svrhe.
Takve stvari uvijek vraćaju dva koraka nazad, čak i kada napravimo jedan naprijed, i to se uvijek vidi. Jer ostajemo u blatu iz kojeg nam je potrebno dosta vremena da izađemo.
BiH je složena zemlja u kojoj se, prema važećim sporazumima i aktima, zna šta je u čijoj nadležnosti. Zadatke iz Brisela smo dobili poodavno, ali se nismo mnogo potrudili da ih riješimo. Pomaka ima, ali običnom čovjeku nisu baš vidljivi. I to je ono što nedostaje. Džaba nam i formalni status kandidata ako ćemo i dalje biti na začelju svih važnijih ljestvica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
