Tužioci

Posmatrajući ova tri elementa u BiH, lako je zaključiti gdje je i na kom nivou ova zemlja. Na dnu.

Da su pravosudne institucije BiH neefikasne pokazalo se mnogo puta, kao i bezbjednosne agencije (čast izuzecima) i vojska. Međutim, da bi se to zaista tvrdilo moraju se sagledati precizni podaci o učinku svakog pojedinca unutar ovih sektora.

Podaci, koji su se godinama krili od očiju javnosti kako se ne bi imao čvrst dokaz za tvrdnje o neefikasnosti, konačno su izašli na vidjelo.

Prema tim podacima, rad Tužilaštva je katastrofalan, čak i u odnosu na normu predmeta koju su sami sebi odredili.

Od 36 tužilaca, koliko ih je u ovoj instituciji radilo 2012. godine, čak polovina nije ispunila dodijeljenu im normu u rješavanju predmeta.

Tužioci Hubjer, Larson, Lečić, Marković, Lej, Budimir, Kajmaković, Glušac, Bosiljčić, Lokmić-Misirača, Ilić-Stupar, Čavka, Nešković, Debevec, Sarajlić, Barašin i Simeunović za nerad su ipak mjesečno primali od 3.800 pa i više maraka na račune.

Sramotno je da su pojedini od njih riješili za godinu manje od jedan odsto zadate im norme ili po svega jedan predmet, koliko god on bio komplikovan, a nije, jer da jeste, bio bi više normiran i imali bi veći procenat izvršenja.

Zašto se dozvoljava da Tužilaštvo BiH bude institucija u kojoj će se sjediti pojedinci i ništa ne raditi, a trošiti pare poreskih obveznika?

Zašto jedni tužioci imaju prebačenu normu i do 500 odsto, a neki nisu u stanju ni jedan odsto da ispune i zašto se ti isti tužioci i dalje drže u Tužilaštvu?

Vjerovatno zato da bi sutra mogli biti ucijenjeni da po nečijem nalogu rješavaju određene predmete, a i da se ne bi dalo na značaju tvrdnjama da je Tužilaštvo neefikasno.

Koji god da je razlog, jasno je da cijeli sistem BiH ne funkcioniše kako treba. To je i osnovni razlog zašto ova država nema jačinu, niti će je, izgleda, ikada i imati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.