Šta EU znači Srbiji

Niko još ne može da kaže kako će, i koliko uspešno, ta institucionalna kriza biti rešena. Još manje se zna o implikacijama tog rešenja za manje i siromašnije zemlje članice, a pogotovo za zemlje kao što je Srbija, koje od članstva (ako ga uopšte bude) deli bar deset do 15 godina.

S toliko pitanja na koja se ne zna odgovor, zdrav razum i elementarna opreznost nalagali bi određenu dozu evroskepticizma, čak i da nema razloga koji jasno govore da Srbiju na "evropskom putu" ne čeka ništa dobro. Tih razloga, nažalost, ima na pretek. Vreme kada je "ulazak u evropsku porodicu" donosio znatne prednosti manjim zemljama (Danskoj i Irskoj 1973, Grčkoj 1981, Portugaliji 1986, itd) odavno je prošlo. EU danas ima vrlo tvrd stav prema ekonomskim nevoljama svojih siromašnijih članica, i tu je primer Grčke i Bugarske vrlo poučan za Srbiju. Da se Srbija danas nalazi u EU, njeni građani delili bi sudbinu Grka i Bugara: patnjama i socijalnim beznađem plaćali bi za neodgovorno ponašanje svog korumpiranog i nesposobnog režima. Brži dolazak do "boljeg života" uz pomoć EU za Srbe je, kao i za druge, možda još bio ostvariv pre 15 ili 20 godina, ali danas je to iluzija.

Ovim opštim razlozima za evroskepticizam moraju se dodati oni koji se tiču samo Srbije. Evropske zemlje su, zajedno sa SAD, 1999. godine Srbiji silom oružja otele deo teritorije na kojem je, uz njihovu podršku, 2008. proglašena nezavisna država. Treba biti slep pa ne videti da od tog trenutka EU od Srbije želi samo jedno: da samoproglašeno Kosovo prihvati kao "susednu državu", odričući se i teritorije i Srba sa KiM (osuđenih da postanu "građani Kosova"), i prirodnih bogatstava, i privredne infrastrukture, pa i duhovno najvažnijih manastira (koji se, kao Dečani i Gračanica, proglašavaju "kosovskom kulturnom baštinom"). Srbija je već prilično odmakla na ovom žalosnom putu "ispunjavanja evropskih uslova", ali to neće biti sve.

Državu koja ne poštuje sebe i svesno krši sopstveni Ustav, ne poštuju ni drugi, i zato se stvari neće završiti na Kosovu: biće novih "evropskih uslova" vezanih za Vojvodinu, Sandžak, okretanje leđa Republici Srpskoj, itd. Jedino što u tome zdrav razum ne razume, to je zašto se misli da tvorci takve politike mogu biti prijatelji Srbije i zaista želeti da je jednoga dana vide kao ravnopravnu članicu svoje zajednice država. (Danas.rs)

Leon Kojen, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.