Srpska na suvom

Dok Evropa već sada prolazi kroz novi talas ekstremnih vremenskih uslova, sve češće poplave, pred nas se postavljaju pitanja koliko smo kao društvo zaista spremni da se suočimo sa ovakvim izazovima i da li ćemo moći da izbjegnemo novu katastrofu.

Obilne kiše i smrtonosne poplave koje pogađaju evropske gradove nisu samo sporadične pojave, već direktna posljedica sve izraženijih klimatskih promjena.

Moramo biti svjesni da su klimatske promjene realnost našeg vremena i biti spremni na nepogode.

Međutim, iskustva iz prošlosti, poput katastrofalnih poplava iz 2014. godine, pokazuju da smo malo naučili iz tih tragedija.

Baš malo toga, sem da se Bogu molimo.

I tada, kao i sada, govorili smo o uzrocima kao što su nelegalna eksploatacija šljunka i pijeska iz riječnih korita, neadekvatno izgrađene saobraćajnice bez zaštite i kuće podignute na terenima sklonim klizištima. I tada je sistem zakazao - zagušeni kanali i rupe od eksploatacije šljunka samo su ubrzali prodiranje vode i povećali nivo poplava.

Iako su mnogi problemi sanirani, ostaje činjenica da i dalje nemamo sveobuhvatan sistem civilne zaštite, da su i dalje mnogi kanali obrasli šibljem, a mnogi kradljivci šljunka i dalje kopaju obale.

Slavni filozof Heraklit jednom je rekao: “Panta rei”, odnosno “Sve teče, sve se mijenja”, ali nažalost, dok se priroda neprestano mijenja, naše reakcije na nju često ostaju iste. Upravo tu leži najveći problem.

Dok su poplave već realnost širom Evrope, pod znakom pitanja je da li smo dovoljno naučili iz prethodnih iskustava da bismo bili bolje pripremljeni za budućnost. 

Struka se složila da niko nije mogao predvidjeti tačan obim katastrofe iz 2014. godine, ali je bilo upozorenja na predstojeću elementarnu nepogodu.

Danas, ista ili slična upozorenja su ponovo prisutna.

Pitanje je da li ćemo ih ignorisati i dozvoliti da se ponove katastrofalni događaji ili ćemo preduzeti neophodne mjere?

Iako meteorolozi tvrde da ne postoji neposredan rizik od novih velikih poplava, da li zaista možemo ostati skrštenih ruku?

Meteorolog u Hidrometeorološkom zavodu RS Milica Đorđević za “Glas” je rekla da dešavanja u centralnoj Evropi i Srpskoj nisu ni približno slična, navodeći da nema potrebe za specijalnim reakcijama.

Istakla je da za sada nema razloga za brigu.

Tako možemo odahnuti jer Srpska je na suvom, ali za sada! Međutim, možemo li sebi dopustiti da se ponovi scenario iz 2014. godine, kada su lokalne zajednice, posebno u slivu rijeke Bosne, bile najteže pogođene, a krivci za propuste ostali bez odgovornosti?

Krivica je prebacivana s jednih na druge, ali suštinska pitanja i dalje su ostala neriješena.

Hoćemo li ponavljati iste greške ili ćemo konačno preduzeti korake da bismo se bolje zaštitili od budućih nepogoda?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.