Sre­bre­ni­za­ci­ja

Zna Ti­hić, kao što zna­ju i ljudi iz njego­vog po­li­ti­čkog okru­ženja, ko je kriv što po­vra­tak Bošnjaka ni­je te­kao ona­ko ka­ko se oče­ki­va­lo. Zna­ju oni, kao i pred­sta­vni­ci me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce, da su broj­ni hu­ma­ni ljudi željeli po­mo­ći Sre­bre­ni­ci, ali da su do njenih na­pa­će­nih sta­no­vni­ka, go­di­na­ma po­sli­je ra­ta, sti­za­le sa­mo mrvi­ce od mi­li­on­skih do­na­ci­ja.

Zna­ju, ali ne pri­zna­ju, da dva­na­es­to­go­dišnja vla­da­vi­na SDA u Sre­bre­ni­ci ni­je do­ni­je­la ni­šta do­bro Srbi­ma, ali ni Bošnjaci­ma, jer se ve­ći­na njih ni­je vra­ti­la u Sre­bre­ni­cu.

Za­to bi od ru­ko­vod­stva SDA naj­mo­ral­ni­je bi­lo da pri­zna­ju da su sko­ro dvi­je de­ce­ni­je gri­je­ši­li na Sre­bre­ni­ci i da je ko­na­čno do­šlo vri­je­me da po­lo­že ra­ču­ne na­ro­du, na ko­ji se po­zi­va­ju sa­mo pred izbo­re.

Ža­lo­sno je što Ti­hić sa­da, kao i 2008. go­di­ne, tra­ži po­moć od am­ba­sa­do­ra uti­caj­nih ze­malja, ka­ko bi na si­lu, odno­sno po ne­de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma, za­držao vlast SDA i Bošnjaka u Sre­bre­ni­ci. Ža­lo­sno je i što ne bi­ra­ju­ći sred­stva da bi sti­gao do cilja, po­no­vo po­se­že za tra­gi­čnim ra­tnim do­ga­đa­ji­ma i sre­bre­ni­čkim žrtva­ma.

Pre­ma va­že­ćem Izbor­nom za­ko­nu u BiH i fa­kti­čkom stanju, u Sre­bre­ni­ci bi za na­čel­ni­ka op­šti­ne, po­sli­je 12 go­di­na, mo­gao da do­đe Srbin. Zbog tih činjeni­ca se, osim lo­bi­ranja i ši­renja stra­ha o na­vo­dnoj ra­di­ka­li­za­ci­ji BiH, već upu­ću­ju pri­jetnje ne­kim ugle­dnim Srbi­ma, ko­ji su svo­jim do­sa­dašnjim po­li­ti­čkim dje­lo­vanjem, pot­vrdi­li da su, i po­red pri­ti­sa­ka i ucje­na, uči­ni­li mno­go za Sre­bre­ni­ča­ne. Srbi­ma, ko­ji vo­le Sre­bre­ni­cu i njen na­rod, srpski i bošnja­čki, jer zna­ju da ov­dje ne­ma sre­ćne bu­du­ćnos­ti sa­mo za je­dan na­rod.

Oni i njiho­va vi­zi­ja bu­du­ćnos­ti Sre­bre­ni­ce se, na­ža­lost, po­ku­ša­va­ju dis­kre­di­to­va­ti i to ne­de­mo­krat­skim akti­vnos­ti­ma pred­sta­vni­ka bošnja­čke par­ti­je, ko­joj je de­mo­kra­ti­ja u na­zi­vu, sa­mo pa­ra­van za du­go­go­dišnje ne­de­mo­krat­sko dje­lo­vanje.

I za­to, ako se po­no­vi 2008. go­di­na, ago­ni­ja Sre­bre­ni­ča­na će si­gur­no bi­ti nas­tavljena. Jer o ži­vo­tu i bu­du­ćnos­ti ljudi, ko­ji za­is­ta ži­ve u Sre­bre­ni­ci, opet će odlu­či­va­ti oni ko­ji su da­le­ko od nje. Na po­te­zu su de­mo­kra­ti­ja i za­kon.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.