Špijuniranje

O čemu je tačno riječ, javnost nije mogla da sazna jer se niko od nadležnih nije oglasio i građanima je na volju pušteno da raspravljaju da li je to istina ili ne, da li je neko pod lupom OBA, ko koga špijunira i po čijem nalogu OBA nadgleda ljude.

Ova je informacija, međutim, otvorila i mnoga druga pitanja. Normalno je, naime, da obavještajne agencije ne dijele podatke sa širokim narodnim masama, ali da niko u državi nema nadzor nad radom ove agencije, nije normalno. Ali, tako je u BiH. Zakoni su nedorečeni, nadležnosti nedefinisane i to sasvim sigurno otvara prostor za zloupotrebe, a da li ih ima, ne zna niko.

A OBA godišnje troši više od 30 miliona maraka poreskih obveznika, a na šta, to niko ne zna. Uglavnom se prikazuje da to ide za plate. Ipak, Kancelarija za reviziju institucija BiH nema nadležnost da utvrđuje da li OBA radi kako treba, nema to ni Zajednička komisija Parlamenta BiH za nadzor nad radom OBA. Preciznije, ova komisija ima uvid u jedan dio poslovanja ove agencije, dok jedan dio ostaje skriven. Zanimljivo je da niko iz ove komisije nije znao za kupovinu ovih softvera, te su se iznenadili kada je to dospjelo u javnost.

BiH se, u svakom slučaju, zahvaljujući OBA našla na spisku koji je objelodanio "Vikiliks" među zemljama koje troše stotine i stotine hiljada maraka na opremu kojom mogu da prisluškuju građane. Da li je taj softver, koji, uzgred rečeno, mnogi zloupotrebljavaju za prisluškivanje političkih protivnika i za koji su date silne pare, uistinu neophodan, takođe ne zna niko.

Razloge za promjenu zakona parlamentarci zasigurno imaju i na budućim predstavnicima naroda je da to i urade.

Obavještajna služba jedne zemlje po pravilu je jedan od stubova stabilnosti i bezbjednosti. Takav slučaj još nije sa BiH i to ni oprema za prisluškivanje, bez promjene zakona, ne može da riješi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.