Školovanje i tržište rada

Osnovci bi najradije da budu gimnazijalci, a srednjoškolci pravnici, ekonomisti, difovci, sociolozi, filozofi, eventualno doktori.

U skladu s tim i biraju škole koje će pohađati, najčešće ne razmišljajući da li to što žele na kraju, po okončanju školovanja, mogu i da rade.

Analiza Zavoda za zapošljavanje RS pokazala je da su u okviru SSS poslodavcima najpotrebniji finansijski radnici i ekonomski tehničari, tekstilci, zdravstveni radnici, ugostitelji, električari i energetičari.

Istina u elektrotehničku školu se upisuje dosta učenika, ali malo ko od njih s namjerom da bude električar, većina ih sanja o dobroj zaradi prije svega u području informatike.

Tekstilna industrija godinama muku muči da nađe školovan kadar za tu oblast, čak i uz stipendije, malo kome od osnovaca pada na pamet da idu u ovu školu, a u tome imaju i podršku roditelja.

I oni koji krenu u Medicinsku školu, u većini nastavljaju školovanje, pa i ovog kadra sa SSS manjka.

Što se tiče visokoobrazovanih, poslodavcima su najpotrebniji  profesori matematike, fizike, srpskog jezika i razredne nastave, te finansijski radnici i ekonomisti i doktori.

Da su prirodne nauke oblast za koju se malo srednjoškolaca interesuje pokazuju katedre na prirodno-matamatičkim fakultetima gdje se posljednjih nekoliko godina upisuje ubjedljivo najmanji broj studenata.

Poslove profesora matematike nerijetko obavljaju oni koji su završili druge fakultete, a tokom studiranja imali su više predmeta iz matematike. Za fiziku je već teže naći profesora.

Sve ovo ipak ne tjera roditelje i djecu da razmisle kada odlučuju “šta dalje”.

Svi se vode pričom “biće posla”, “fakultet je fakultet”, “bolje neka bilo šta, nego ništa, završi”...

Upravo zbog ovakvih stavova danas na birou imamo više od 142.000 nezaposlenih, od kojih je njih čak oko 39.000 mlađe od 30 godina. Vrijeme je da se oni pred kojima je odluka “šta dalje” zamisle, razmisle i na pravi način odluče.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.