Sarajevske presude

Nije novo ni saznanje da je Sud BiH u proteklih 15 godina svog postojanja čak tri četvrtine zatvorskih kazni za ratne zločine izrekao Srbima, ali je novo to što, bar naizgled, u pravosuđu BiH počinju da duvaju neki novi, pozitivni vjetrovi. Za početak, iznenađujuće je i to što je predsjednik VSTS-a izjavio da niko u BiH nije zadovoljan rješavanjem predmeta ratnih zločina, a posebno to što je priznao da je Tužilaštvo BiH do sada u radu kočila velika centralizacija nadležnosti.

Naravno da je dobro i to što je VSTS donio preporuke šta da se radi u rješavanju predmeta ratnih zločina u budućem periodu, ali nada da će to biti i urađeno, bez dosadašnjeg selektovanja predmeta i političkog uticaja na pravosuđe, zaista je mala nakon svega poznatog o načinu funkcionisanja tog trećeg stuba vlasti. Jer koliko je taj sud pristrastan i selektivan u odlukama, koliko je pod političkim uticajem, govore i podaci o ogromnoj disproporciji visine zatvorskih kazni koje Sud BiH izriče za gotovo ista krivična djela drugima i optuženim Srbima, kao i neshvatljiva neravnomjernost u broju optuženih i osuđenih lica različitih nacionalnosti.

Zato bi ovogodišnja reforma reforme pravosuđa trebalo da ujednači krivično zakonodavstvo i sankcije, posebno u predmetima za ratne zločine i da konačno razgraniči nadležnosti Suda BiH i sudova u entitetima.

Proces reforme pravosuđa traje već 15 godina pa je jasno da ne treba čekati na završetak ključnih stvari u tom procesu, jer bi poslovi ujednačavanja krivičnog zakonodavstva trebalo da budu završeni do kraja ove godine. To je, tačno tako, i predviđeno akcionim planom za sprovođenje Strategije za reformu sektora pravde.

Tek tada bismo mogli da očekujemo da Tužilaštvo i Sud BiH konačno prekinu sa praksom zloupotrebe instituta proširene nadležnosti i sa preuzimanjem predmeta koji su u isključivoj nadležnosti pravosudnih institucija RS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.