Ribari i EU

Obećali su da će sve završiti do 15. maja, ali od toga nije bilo ništa. Nisu se ni oglasili niti dali nova obećanja kada će završiti svoj posao.

Mudro ćute, a po svemu sudeći tako će činiti i dalje, jer nemaju nikakva obrazloženja o tome kada će završiti svoj posao na koji du tačku trebalo da stave još prije 1. februara.

Za to vrijeme na gubitku su domaći ribari, koji, osim što se godinama bore sa brojnim problemima, sada moraju da izdvajaju novac i za carine, a obećano im je da neće i da će biti povlašćeni SSP-om.

Evropa je obećala i da će ribarima refundirati naplaćene carine od 1. februara. Međutim, i to su samo obećanja, jer se niko ne oglašava ni o ovom pitanju.

Kako stvari stoje, već sada možemo zaključiti da ni refundiranje neće ići kao po loju i da će domaći ribari morati i te kako da se naoružaju strpljenjem da bi dobili utrošeni novac.

Sve u svemu, ostalo je da vidimo hoće li nadležni obećanja konačno i kada uopšte ispuniti. Jasno je da je obećanja previše, a konkretnih pomaka premalo.

I dok se obećanja nižu jedna za drugim, domaća poljoprivreda zajedno sa ribarstvom svakodnevno tone sve niže. I prema svim mogućim prognozama njena sudbina takva će biti i u idućem periodu, jer ni domaće vlasti ništa ne preduzimaju da zaštite svoju poljoprivredu.

Da je tako pokazuje i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koje je i dalje bez odgovora na pitanje da li su u kontaktu sa članovima Evropske komisije i da li imaju informacije kada će biti odobrene bescarinske kvote ribarima.

Jasno je da domaću poljoprivredu, pod čijim je okriljem i ribarstvo, ugrožavaju strane, ali i domaće vlasti. Niko o njoj ne brine, osim onih koji od nje preživljavaju. Tužno, ali istinito.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.