Raštimano pravosuđe

Dokazalo se to mnogo puta, od predmeta ratnih zločina do onih u kojima je evidentiran najteži i organizovani kriminal.

Mnogo i previše predmeta je završeno oslobađajućim presudama ili obustavama istraga zbog nedostupnosti počinilaca, svjedoka ili drugih koji su identifikovani kao ključni da bi odgovorni završili iza rešetaka.

Dokazuje to i statistika, iako je nadležni priznaju samo kada im ide u korist. Statistika u ovom slučaju pokazuje da je u sudovima širom BiH sve manje osuđujućih, a sve više oslobađajućih i odbijajućih presuda.

Više od 1.140 osoba lani je oslobođeno na sudovima. Da li je moguće da je toliko ljudi osumnjičeno za krivična djela, a da za to nije bilo nikakvog osnova? Naravno da nije.

Uzrok za veliki broj oslobađajućih presuda najvećim dijelom leži u neadekvatno sprovedenoj istrazi, neprikupljanju dokaza, jednostavno neradu institucija koje bi svaku optužnicu trebalo da potkrijepe dokazima. Ima, naravno, i odgovornosti sudija, korumpiranosti, neznanja...

Da pravda nije pravda u BiH pokazuje još jedan statistički podatak - u 66 odsto osuđujućih presuda izrečena je tek uslovna kazna. Samo u 21 odsto osuda bila je izrečena kazna zatvora. Ostatak čine novčane kazne.

Tako je s uslovnom kaznom “prošlo” skoro 10.000 lica, sa novčanom oko 1.770, a u zatvoru su “završile” 3.302 osobe.

Tu je i zastarjelost predmeta, za koju je već odavno poznato da služi kako bi kriminalci izbjegli suđenja i kazne. Lani je udvostručen broj zastarjelih krivičnih predmeta u sudovima u BiH u odnosu na godinu ranije.

Reforma pravosuđa od završetka rata do danas spominje se kao nešto što je neophodno sprovesti i za šta više nema odlaganja. I tako iz godine u godinu. Različiti eksperti, ni domaći, ni strani, niti bezbrojne strategije nisu uspjeli obezbijediti da pravda u BiH dobije pravo značenje. Sasvim sigurno je da uskoro i neće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.