Pripadanje i propadanje
Lideri šest vladajućih stranaka krajem prošle sedmice na Mrakovici su se dogovorili da se drže zajedno do opštih izbora 2022. godine. Prvi među njima, lider SNSD-a Milorad Dodik, potvrdio je to novinarima i rekao da bi šefovi partija koje vladaju Srpskom trebalo da se ponovo sastanu 15. maja i naprave prvi aneks na postignuti Sporazum o zajedničkom djelovanju koji će tačno utvrditi “šta kojoj partiji pripada”.
Prema nacrtu pomenutog aneksa, koji je preko naših stranica dospio u javnost, SNSD-u treba da pripadne daleko najveći dio kolača jer će kadrovi ove stranke rukovoditi sa 47 javnih preduzeća, agencija, zavoda, instituta, itd. Ostalim partijama pripašće znatno manji dio, pa će tako DNS i socijalisti morati da se zadovolje sa po devet direktorskih fotelja, uglavnom onih koje su im pripadale i u dosadašnjem periodu i u kojima su sjedili njihovi funkcioneri, dok će kadrovi DEMOS-a biti na čelu čak sedam javnih preduzeća i ustanova, od kojih su svakako najznačajniji RiTE “Ugljevik” i “Autoputevi RS”.
Lider Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić juče se pohvalio da je njegova stranka ostvarila najveći uspon u Srpskoj, u šta je sigurno računao i direktorske funkcije koje, prema prvom aneksu, treba da pripadnu njegovoj stranci, od kojih je najatraktivnija i najzvučnija ona u “Poštama Srpske”. Ako se sudi po kvantitetu, najnoviji član vladajuće koalicije, NDP, sa tri direktorske fotelje koje su mu pripale i nema previše razloga za zadovoljstvo, ali, ako se uzme u obzir da su među njima “Elektrokrajina” i prilično (samoza)tajna Republička direkcija za promet naoružanja i vojne opreme, onda je jasno da je kvalitet odnio pobjedu nad kvantitetom.
Ali, ono najznačajnije i ono na čemu treba da bude akcenat nije broj direktorskih fotelja ili kvalitet i značaj preduzeća, ustanove ili institucije o kojoj se radi, već upravo - pripadanje. Previše olako se prelazi preko toga da političke partije dijele javne resurse kao ćaćevinu, pri čemu apsolutno nema razlike ni među strankama, ni među nivoima vlasti o kojima se radi.
Fotelje se jednako dijele bez obzira na to da li se radi o lokalnom, republičkom ili nivou zajedničkih institucija, pri čemu se potpuno gazi institut javnog konkursa na kojem kasnije formalno i “u skladu sa zakonom” najbolje rangiran bude kandidat stranke kojoj je ta fotelja “pripala”. Dobro ste i pročitali i zaključili, prvo bude određeno kojoj stranci šta pripada, a onda budu raspisani konkursi na kojima se biraju najbolji kandidati.
Elem, možda je upravo zbog toga jako mala razlika između riječi pripadanje i propadanje, ali jako velika između pripadanje i odgovornost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
