Prebijanje dugova
Na prvoj multilateralnoj kompenzaciji na Banjalučkoj berzi, koja je uspješno realizovana prije četiri godine, privrednici i javni sektor prebili su 132 miliona maraka duga. To je bio ogroman i dobro obavljen posao koji je ulio nadu da će ovaj sistem izmirivanja dugova, koji je uveden na inicijativu Privredne komore RS, i te kakao popraviti stanje domaće privrede, koja je i tada, baš kao i danas, grcala u dugovima.
Privrednici nisu skrivali zadovoljstvo zbog uvođenja ovog načina smanjenja dugova koji koče ozbiljan posao i razvoj. Međutim, sudeći prema rezultatima posljednje sprovedene multilateralne kompenzacije, na kojoj su preduzeća kompenzovala svega 16,63 miliona maraka obaveza i potraživanja, može se zaključiti da je onaj početni elan splasnuo i da je napravljena greška u koracima.
Unutrašnja dugovanja su i dalje velika, a ova godina, sudeći prema osnovnim privrednim pokazateljima, ne ide naruku poslovnoj zajednici. Prerađivačka industrija, koja bi trebalo da bude okosnica razvoja, u ovoj godini bilježi veliki pad, a prekomjeran uvoz svih proizvoda odavno potapa domaću proizvodnju. Problema ima u svim sektorima privrede. Cilj pokretanja multilateralne kompenzacije posredstvom berze bio je da se firmama olakša izmirivanje dugova i omogući smanjenje nelikvidnosti, koja je godinama gorući problem privrede Srpske.
Očigledno je da privrednici, ali i ostali dužnici, pogotovo oni iz javnog sektora, ne koriste pruženu šansu u dovoljnoj mjeri i iz samo njima poznatih razloga se ne prijavljuju na kompenzacije. To potvrđuje i broj učesnika na kompenzacijama, koji se konstantno smanjuje, a lista dužnika u Poreskoj upravi RS sve je duža.
Takođe je očigledno da je kod nas "kratkog vijeka" sve što je na dobrovoljnoj osnovi, te da se strogo poštuje i sprovodi samo ono za šta se izriču visoke novčane kazne.
Usvajanjem Zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije RS stvari su se pokrenule sa mrtve tačke. Međutim, nekoliko multilateralnih kompenzacija godišnje nije dovoljno da se "krvna slika privrede", koja je daleko od dobrog, značajnije popravi, ali jeste dobar način da se ide ka boljem.
Privredi su i dalje neophodni niži nameti i pomoć svih nivoa vlasti kako bi se situacija popravila. Srpska je napravila određene pomake, ali na tome se ne smije stati ukoliko na kraju godine želimo sabirati prihode, a ne gubitke. Rasterećenje privrede sigurno bi donijelo i nova radna mjesta i veće plate, i to je ono za šta svi u Srpskoj treba da se bore.
Za bolje sutra rukave moraju zasukati i privrednici i iskoristiti svaku šansu koja im se pruža.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
