Pravila ponašanja
U BiH je posljednjih dana, više nego ikada ranije u njenoj novijoj istoriji, sve pod velikim znakom pitanja. Jedino je sigurno da je stigao novi visoki predstavnik, njemački diplomata Kristijan Šmit i da je Srpska odlučna da obori posljednju odluku njegovog prethodnika Valentina Incka koja je probudila sve duhove prošlosti i stavila tačku na slobodu govora - jednu od najvećih evropskih i demokratskih vrijednosti.
Ako je i bilo malo nade da BiH može napredovati, da njeni lideri imaju snage i volje da zasuču rukave i uhvate se u koštac sa nagomilanim problemima, Inckovom odlukom sve je zaustavljeno. Nisu samo predstavnici srpskog naroda na to burno reagovali i povukli se iz zvaničnih institucija, i sam narod rekao je šta misli o tome, potpisujući peticiju širom Republike Srpske.
Incko još, izgleda, mada je nepojmljivo, ne zna šta je učinio. I još su gore njegove posljednje poruke na odlasku iz BiH da žali što nije nametnuo još neke zakone. Bolje da se samo nečujno uputio ka granici i otišao, jer niko normalan ne može da mu bude zahvalan.
Činjenica je da je ova zemlja još protektorat, nakon duže od četvrt vijeka, jer “živi” i dalje na njenoj teritoriji institucija visokog predstavnika, ali je isto tako činjenica da Evropska unija, barem deklarativno, ističe da je budućnost BiH u toj evropskoj porodici i da se na tom putu pokušava ispuniti što više uslova. Jedan je trajno zaključavanje vrata OHR-a, ali iako su i neke svjetske velesile, uvidjevši kuda sve vodi, zatražile da taj ključ bude stavljen čim je Inckov mandat istekao, to se nije dogodilo, ali se desilo ovo što se desilo sa nametanjem zakona.
Incko je vratio zemlju unazad i ugušio ono malo pozitivne volje koju su i pokazivali lideri u poslovima koji su postavljeni pred njih. A puno ih je, od suštinskih stvari potrebnih za svakodnevno funkcionisanje, posebno u uslovima pandemije virusa korona, do odgovora na sve evropske zahtjeve. I sada je sve stalo, samo je Kristijan Šmit stigao. Šta god da pričao po dolasku, mora imati u vidu da dolazi u zemlju u kojoj su tri ravnopravne strane, u kojoj narodima treba davati vjetar, a ne nož u leđa i da, kao predstavnik međunarodne zajednice, mora raditi u interesu svih. Šmit, kada je došao, prvo mora vratiti povjerenje na svim adresama i pokazati drugačije manire od onih koji su već viđeni kod njegovih prethodnika.
Incko mu je uveliko otežao posao i zaustavio kontakte unutar BiH, koja, ma kakva god da je, neće napredovati dok je ne preuzmu njeni legalno imenovani i izabrani predstavnici naroda. To je model po kojem je skrojena i samo na taj način je moguće da opstane. Šmit može pomoći, ako je to i zaista želja onih koji joj kroje sudbinu i pišu istoriju, samo jednim potezom. Ali samo ako je napredak BiH želja i onih moćnika s druge strane njene granice i ako istim očima budu gledali sve tri naroda pod ovim dijelom neba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
