Povuci, potegni
Sindikalno vruća jesen je pred nama. Na to nedavno upozori i ministar rada, komentarišući najavljene pregovore, uz posredstvo Vlade Srpske između predstavnika poslodavaca i sindikata o povećanju plata u realnom sektoru. Kao i mnogo puta do sada sve opet počinje ličiti na “povuci-potegni”, odnosno priču o repi, koju deda ne može sam da izvadi.
Predstavnici sindikata, sasvim opravdano traže povećanje plata, jer su one u ovom sektoru daleko niže od onih u javnom. Poslodavci od vlasti traže da sprovedu dogovorene mjere, koje bi rasteretile privredu, a s kojim bi onda bio stvoren prostor za ovo povećanje. I niko ne želi da odstupi ni za pedalj. Obje strane su u pravu. Prosječna plata u realnom sektoru daleko je niža od one prosječne, koja iznosi oko 1.280 maraka.
Preduzeća posluju u izuzetno teškim i izazovnim vremenima, a sve više njih spas traži u podizanju dugoročnih kredita. Radnici odlaze u inostranstvo zbog niskih plata. Da ih je sve više u pečalbi govori podatak da je sve više inostranih doznaka, ali i da se traži povećanje kvota za “uvoz radnika”. I upravo ove inostrane doznake trenutno čuvaju državu od bankrota. Prema nekim procjenama svaka deseta marka u opticaju je zarađena negdje vani. Šta će biti kada one budu smanjene, prepolovljene?!
Utisak je da ljudi iz javnog sektora ne shvataju realno stanje. Ne muče ih iste muke koje ostali imaju. Zaboravljaju i da im realni sektor obezbjeđuje hljeb. Povećanje poreskih prihoda nije rezultat rasta privrednih aktivnosti, već inflacije i inostranih dotacija s kojim se održava trenutna potrošnja. Nije rezultat infrastukturnih projekata, otvaranja novih fabrika i povećanja plata.
Godinama pričamo kako rast plata u javnom sektoru treba da bude rezultat rasta plata u realnom. I gotovo ništa ne činimo da tako i bude. A sve je ciklično povezano. Jednostavno. I dok svi iz tog kruga ne shvate muke onih drugih, nađu kompromise, nećemo izaći ni na zelenu granu.
Sreća u nesreći, kada je u pitanju poslovanje domaće privrede u ovim teškim i izazovnim kriznim vremenima, jeste što je naše tržište malo i plitko, tako da i dalje uspijeva odoljeti svim spoljnim pritiscima. Ali dokle će moći?! Novi rast cijene energenata već pokreće novi talas inflacije, koja sve više obezvređuje plate u realnom sektoru. Šta bi onda trebalo uraditi? Kao prvo vlasti bi trebalo da nađu načina da dodatno rasterete privredu ukidanjem raznih nameta. Možda bi trebalo napraviti matematiku da se smanje stope doprinosa ili, recimo, donijeti odluku da se plate u javnom sektoru “vežu” za one u realnom. Kao drugo poslodavci bi nakon toga trebalo da nađu mogućnosti, solidarišu se i povećaju plate radnicima. To je, uostalom, jedan od načina da spriječe odlazak kvalitetne radne snage, za kojom danas vape. Povuci-potegni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
