Padamo na prijemnom

Tada krene i priča da se mladi masovno školuju za biro, fakulteti ne smanjuju upisne kvote uprkos podacima o potrebama tržišta rada, a poslodavci nisu zadovoljni kvalitetom radne snage.

Iz te priče uvijek slijedi zaključak kako bi trebalo da se reformiše upisna politika, i to tako da se smanji finansiranje onih čijih diplomaca ima "viška" i podstakne upisivanje na one čijih studenata ima "malo".

Međutim, iz tog zaključka nažalost ostane se samo na tom "trebalo bi", jer kada prođu upisni rokovi i kada se podvuče crta, najviše upisanih studenata je upravo na onim fakultetima čijih je diplomaca najviše na birou.

Postavlja se onda pitanje da li znamo kojih nam stručnjaka nedostaje i koliko se uopšte radi na promociji deficitarnih zanimanja.

Činjenica jeste da do posla najlakše dolaze profesori matematike, fizike i oni koji završe inženjerstvo, elektrotehniku ili geodeziju, zbog čega Ministarstvo prosvjete i kulture finansira one koji se odluče za deficitarne studije.  Ali to nije dovoljno.

Deficitarna zanimanja treba afirmisati, i to na pravi način, kroz veće stipendije i šansu za zaposlenje poslije završenog studija, a suficitarna zanimanja "zamrznuti".

Ministarstvo je ove godine održalo i niz stručnih rasprava o upisnoj politici  čiji je glavni cilj bio da se upisna politika uskladi sa potrebama tržišta rada. Gdje su rezultati tih rasprava, šta je dogovoreno i šta će se preduzeti? Na njih se sada čeka, kao i na samu odluku mladih.

Mladih koji moraju ozbiljno da razmisle čime žele da se bave i za šta da se školuju.

Šta su njihovi afiniteti, mogućnosti i koliko imaju realne želje? Da li zaista žele da se školuju za biro i da postanu dugogodišnji dio sumorne statistike? Pitanja su koja sebi treba da postave prije nego što odluče da izađu na prijemni ispit i zapitaju se da li će ga proći. 

Jer upisna politika ionako već godinama pada na tom prijemnom ispitu…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.