Obećanje ludom radovanje
Opština Srebrenica, od obećanih dva miliona maraka od prethodnog saziva Savjeta ministara BiH sa donatorske konferencije u novembru 2015. godine, dobila je svega pola miliona.
Na preostalih 1,5 miliona maraka čeka i čeka. I kako je krenulo, izgleda da će se i načekati. Važno je bilo tada, a mnogima je i sada, samo obećati novac i time se pohvaliti. Kasnije se mnogi koji obećavaju milione i milione nadaju samo da će neko na njihove riječi zaboraviti. Da će te riječi nestati u magli, kao i mnogi milioni iz BiH.
Šta je razlog što obećani novac nije isplaćen, niko nije odgovorio već pola decenije. Odgovornost se prebacuje samo sa jednih na druge. Od opštine Srebrenica traženo je da kandiduje projekte za dva miliona maraka, što je i uradila.
Ti projekti su očigledno samo završili u nekoj od ladica Savjeta ministara BiH da tamo skupljaju prašinu. To je, nažalost, sudbina i mnogih drugih projekata koji bi trebali da doprinesu razvoju opština i njihovom prosperitetu.
Ali važno je obećavati. Dijeliti milione šakom i kapom na pres-konferencijama. Kasnije se niko ne hvata za glavu što obećani novac ne isplate. O odgovornosti ne treba ni da govorimo.
Političari u BiH se samo drže svojih prioriteta. Novac za projekte se izdvaja tek onda kada se kupe luksuzne limuzine, plate skupa službena putovanja i boravci u ekskluzivnim hotelima i ko zna šta sve još. Sve je preče od prosperiteta i poboljšanja uslova života građana. Takva je, nažalost, bila i sudbina projekata u Srebrenici.
Novca za projekte nema, ali ima za sve ono što će doprinijeti lagodnom životu onih koji su novac obećali. Žalosno je da žalosnije ne može biti. Kao i jedno od obrazloženja tadašnjeg saziva Savjeta ministara BiH da obećano Srebrenici nije “zadokumentovano”. Eto, i to se dešava u ovoj zemlji. Kakvo je to obrazloženje znaju samo oni koji to govore. Očigledno je da, kada ne znaju šta reći, onda u ovom slučaju kažu da nije zadokumentovano i time ostave sve ostale u čudu. Osim sebe, jer za njih je to i više nego jasno.
Na istoj konferenciji kada je Savjet ministara BiH obećao dva miliona Srebrenici, Srbija je obećala da će tu opštinu pomoći sa deset miliona maraka. Oni su svoje obećanje “zadokumentovali” i novac je isplaćen Srebrenici.
Treba da napomenemo da je iste te godine, 2015, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić napadnut u Srebrenici, ali izgleda da i to nije “zadokumentovano” jer niko nije odgovarao za taj napad.
Očigledno je da apsurdnih obrazloženja za nerad u BiH ima na pretek. Ko zna šta kod nas još nije “zadokumentovano”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
