Nije kriva dijaspora
Bila, ne ponovila se. Zbog godine na izmaku kukaju i naši koji rade u bijelom svijetu, a njihova kuknjava reflektovala se na ukupnu računicu novca koji (ne)šalju u maticu.
Nema tog patriotizma i rodbinske solidarnosti koja može protiv korone. Tako ovih dana glasi opravdanje prosječnog gastarbajtera sa ovih prostora. Za to što su u prvom polugodištu ove godine poslali 220 miliona maraka manje nego lani, razloga je na pretek.
Direktni keš izostao je zbog zatvaranja granica pa se do rodnog kraja fizički uopšte nije moglo. Oni što su do rodbine uspjeli da se probiju, nisu ni imali drugog izbora, jer su u jeku pandemije od stranih poslodavaca dobili šut-karte.
Ako su imali sreće da ih gazde pomiluju i ostave u kolektivu, uglavnom su dobijali manje plate nego inače, tako da je “apokaliptični” scenario sa nikad manje para od strica iz Štutgarta ili tetke iz Otave i te kako očekivan.
Biće još i gori, jer Centralna banka BiH, po sistemu retroaktivnog računanja, još nije profakturisala jul, avgust i septembar, a korona ne prestaje da se širi. Još ako se na tu računicu dodaju oktobar, novembar i decembar, nezahvalne prognoze kažu da će bilans biti čak milijardu maraka manji nego prošlogodišnji.
Dijasporu ipak ne treba osuđivati. Zdrav razum ne savjetuje samo njima da trenutno stegnu kaiševe, takva je situacija u svim segmentima društva. Zbog teške situacije ljudi razbijaju kasice prasice, povlače sa računa dugogodišnje štednje i prekidaju životna osiguranja, da bi koliko-toliko pregurali za kućne budžete, čini se, nikad teži period.
Zato će rodbina i prijatelji, u neko, nadamo se, skorije vrijeme, kada se baksuzne 2020. godine budu sjećali samo kroz maglu, za zadovoljstvom trljati ruke kada im sa ino-računa stigne redovna mjesečna tranša. A trenutno, šta kapne - dobro je.
Upravo zbog tih “srećnijih” vremena nakon korone javnost bi trebalo da stane u odbranu dijaspore, kao, provjereno, dobrog partnera matice i da objasni razloge zbog čega trenutno ne može brže, jače, bolje.
Samo prošle godine svi zajedno smo trljali ruke rekordnim doznakama od skoro tri milijarde maraka i taj vjetar u leđa domaćoj ekonomiji ne treba zaboraviti. Naročito ako se uzmu u obzir trendovi sve masovnijih odlazaka naših ljudi “preko grane”, koji će najvjerovatnije biti nastavljeni i dalje, nakon što pandemija završi svoje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
