Neustavni ustavi

Usput, tu odrednicu u Ustav RS nametnuo je visoki predstavnik Volfgang Petrič, a Ustavni sud BiH to u nastavku i ozvaničio, ali bošnjačkoj politici sada ni to ne odgovara.

Dakle, dok u Srpskoj traje ta pobuna, u četiri federalna kantona malobrojni Srbi ćute iako ih uopšte nema u ustavima, a ćute i oni u preostalih šest iako ni njima prava na konstitutivnost, jezik i pismo u stvarnosti nisu ispoštovana.

Ćute, iako im djeca u školama uče "bosanski jezik" ili ih na časove grupe nacionalnih predmeta roditelji odvoze preko entitetske linije razgraničenja, u Republiku Srpsku, kao što je to slučaj u Sarajevu.

Nikakvih protesta, štrajkova, pobuna zbog toga nema, kao što to u Srpskoj rade roditelji bošnjačke djece, mada je potpuno nepostojanje Srba, srpskog jezika i ćirilice u ustavima kantona nemjerljivo veći problem od ustavom definisanog "jezika bošnjačkog naroda" u RS.

Dakle, srpski povratnici u FBiH bili bi srećni da je njihovoj djeci omogućeno da uče srpski jezik pa makar se on zvao i jezik srpskog naroda. To im uopšte ne bi smetalo, naprotiv. 

Time što su na sve načine izbjegli zakonsku obavezu da Srbe upišu kao konstitutivni narod, a njihov jezik i pismo kao službene, zvaničnici Hercegovačko-neretvanskog, Sarajevskog, Posavskog i Zapadno-hercegovačkog kantona samo su ozvaničili stvarno stanje na terenu.

Činjenica je da ni oni malobrojni Srbi u ostalim kantonima u kojima ustavno postoje nisu ni u malo boljem položaju nego u kantonima u čijim ustavima ih nema, ali tu bar mogu da se pozivaju na svoja zakonska i ustavna prava ukoliko se usude da ih nekad zatraže.    

Nesumnjivo je da je cilj vlasti u svim kantonima majorizacija i obespravljivanje srpskog naroda, što traje sve do danas. Zato, za početak, neka zvaničnici Federacije prestanu s licemjernim i deklarativnim pozivima na povratak koji, jasno je, uz takvu vlast nikad neće biti ostvaren.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.