Neefikasnost

Iz godine u godinu ponavlja se ista priča, a to je da se ono što zada neko "iznad" ne pije mnogo vode.

Institucije se ponašaju kao da postoje same za sebe i kao da ne treba da odgovaraju za bilo šta, bilo kome.

Još sramotnije je to što pojedini ministri ne poštuju odluke za čije su donošenje i sami glasali.

Tako u prošloj godini imamo gomilu nesprovedenih zadataka, a da se i ne spominju oni koji nisu izričito zadati, ali bi trebalo da se podrazumijevaju.

Da zaključci Savjeta ministara BiH predstavljaju neke krupne i komplikovane zadatke, možda bi i moglo da se nađe opravdanje za njihovo neizvršavanje. Međutim, to su najčešće smjernice ili jednostavne tehničke stvari koje se moraju sprovesti, ali se i to ne uspijeva uraditi.

Tako ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Damir Ljubić nije uspio da pripremi čak ni odluku kojom će biti određena visina naknade za rad članova jedne od komisija.

Ni nekadašnji ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović ne može se pohvaliti efikasnošću u ispunjavanju zaključaka, jer nije uspio da procijeni koje su reforme potrebne u kontrolama hrane. I njemu su opravdanje bili zastoji kod drugih.

Ništa bolje nije radio ni ministar komunikacija i transporta BiH Damir Hadžić koji prilikom izrade zakonskih i podzakonskih akata nije tražio mišljenje Agencije za ravnopravnost polova BiH.

Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija nije lani uspio ni da završi razgraničenje zemljišta bivše SFRJ u Ankari sa Srbijom.

Svi oni, a i drugi koji nisu radili na izvršavanju zadataka imali su svoja opravdanja za to.

Prebacivanje odgovornosti s jednih na druge osnovni je sastojak svih izvještaja u kojima se mora objasniti zašto nešto nije urađeno.

To je osnovni i jedini razlog zašto je administracija BiH u najvećem broju slučajeva neefikasna. Jer ako ni najjednostavniji zadaci ne mogu biti sprovedeni, šta tek reći o onim komplikovanim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.