Nauk Tome Nikolića
OVAKO JE GOVORIO TOMA: Veoma je opasno kad se predsednik jedne zemlje izvinjava drugoj u ime svog naroda. To je obično dodvoravanje koje i liči na američkog plaćenika (izjavio Nikolić 7. decembra 2004. komentarišući izvinjenje Tadića u Sarajevu za zločine počinjene u ratovima na prostoru SFRJ). A u Skupštini je rekao: "Naime, nigde u Ustavu ne piše da se predsednik Republike u ime građana Srbije nekome izvinjava. To što je uradio Boris Tadić, mogao je da uradi u svoje ime, u ime svoje političke stranke. U ime naroda i u ime građana predsednik Republike ne sme da se izvinjava".
Toma je naučio nauk. Postao je veliki i pragmatičan političar. Izvinio se. Nije naučio engleski, ali ni kralj ne zna srpski, pa tako nikom ništa. Ne treba ljutiti koga je moliti. Treba biti i duševan, osvrnuti se na tuđu patnju. Patnju Palestine, recimo. Nedavno je rekao da je sudbina Palestine i sudbina Srbije. Ne sumnjam, na dobrom je putu da tako i bude. Ne znam da li više voli radikalni islamistički pokret na vlasti u Palestini, Hamas, ili one iz Fataha, manje radikalne, što ne bi odmah uništili Izrael i pobili i protjerali Jevreje, ali nije ni važno. Po investicije i partnere se tamo ne ide, ide se kad se mora, kad te neko jači pošalje.
Shvatio je Toma nauk, težak nauk srpski. Odlučio je da ne pati za Srbiju. Šta će mu to? Bolje je da Srbija pati zbog njega. I ne samo Srbija, već svi Srbi koji nisu on. Posebno oni s Kosova i zapadno od Drine. Mene, raba božjeg Veselina, Srbina i Hercegovca, proglasio Bosancem. Došlo čovjeku iz stražnjice u gornju poluloptu glave. Prije toga, čini se, Srbe južno od sjevera proglasio Šiptarima.
Visoka je to politika, viša od vas i od mene, ne razumijemo mi to. Kao ni kad Ivica Dačić ode u Rusiju po milostinju, pa ga čika Putin gleda ispod oka i pita: "Je li, Ivice, jesi li s nama ili si s njima?". A Ivica njemu o visokoj politici, smješka se i ljuljuška na tustim dlanovima. I on je shvatio nauk od Slobodana Miloševića. Bolje da Srbija pati zbog njega, nego on zbog Srbije.
Zna Toma kako završe oni kojima je Srbija važnija od njih samih, od cara Lazara pa naovamo. Koga je moliti, nije ga ljutiti. Umiljato jare dvije koze sisa. Ko umije, njemu dvije. Ja nešto kontam, kad dođe pravo vrijeme, kad Srbi na Kosovu stave bijele kapice na izmučene glave i kad Toma Nikolić bude miran na svojoj poziciji, da će vojsku cara Lazara i njegove vitezove proglasiti agresorima i u njihovo se ime izviniti prijateljskoj Turskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
