“Moralne vertikale”
Ušuškani u celofan tolerancije i ljubavi, deklarisani kao građanska opcija, “ne mrzeći nikog i poštujući svakog i svačije”, nekoliko pojedinaca godinama građanstvo podrazumijevaju kao ne biti Srbin i ne biti pravoslavac. Takva ideja, uz podršku nekolicine “objektivnih medija”, izrodila je razne poluobrazovane pojedince koji svoje karijere grade na srbomržnji, a istovremeno se predstavljaju kao nekakve moralne vertikale i evropejci.
Kanonadu uvreda, gnusnih kvalifikacija i rapsodiju antisrbizma mogli smo vidjeti i prethodnih dana, a erupciju je doživjela u dan sahrane blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Zanemarujući činjenicu da je mitropolit bio jedan od najobrazovanijih ljudi na Balkanu, ali i šire, kojem su desetine hiljada ljudi došle da se poklone i da je igrao ključnu ulogu u smjenjivanju posljednjeg evropskog diktatora (koji je takvim pojavama prihvatljiv, samo zato što progoni Srbe), nekoliko otpadnika uz podršku sarajevskih medija, a uz svesrdno klicanje čaršije tog istog mitropolita su osudili kao ratnog zločinca i predstavili ga kao sinonim velikosrpske ideje (?!).
I neka, kako Matija Bećković reče, svaki kamen njemu, jedan Hristu manje. Još jednom je pokazao zašto su mu se desetine hiljada klanjale. Međutim, problem je što je ovo samo još jedna epizoda bosanskohercegovačke serije, čijoj bi produkciji zavidjeli i Indijci, a koja traje već 25 godina.
Valjda u nedostatku poštovanja zajednice, svjesni svoje niske cijene i siće koju za takva pisanija dobijaju, oni svakim danom postaju ekstremniji, urnišući i ono malo nade za pomirenjem u BiH. Iako se za psima koji laju ne okreće, ne treba ovakva pisanja zanemariti, jer ona stvaraju armije polupismenih ljudi, vođenih mržnjom koji će onaj srebrenički kamen bačen na predsjednika Srbije, biti bačen na običnog čovjeka u Sarajevu, Tuzli ili Zenici. Samo zato što je Srbin.
Uoči 25. godišnjice Dejtonskog sporazuma, koji je nedvosmisleno zaključio mir, sve su glasniji jauci da Srbi koče pomirenje, a istovremeno ti što jauču Srbima u miru ne dozvoljavaju da isprate jednog od najvećih njegovih predstavnika. Baš kao što u ratu ne može samo jedna strana biti kriva, tako se ni pomirenje ne može postići tako da jedna strana ćuti i trpi, a druga traži njen nestanak.
Hrišćanstvo je i nastalo kad su njihovi praoci razapeli našeg praoca. I sva suština staje u ono njegovo “Oprosti im Bože, ne znaju šta rade”.
Ne treba tim psima lajavcima ni uzvratiti, nego normalnom čovjeku objasniti da oni laju, jer niko ne želi da ih pomazi. Dok oni napadaju nas, mi treba da branimo njih kad god ih neko napadne, baš kao što je sveti otac Amfilohije branio Bajrakli džamiju u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
