Krševi na drumovima

Među rekorderima koji krstare našim drumovima i koji se još otimaju zubu vremena, našlo se nekoliko autobusa proizvedenih davne 1976. godine, koji su odavno zreli za otpad.

S obzirom na to da Zakonom o osnovama bezbjednosti saobraćaja na putevima u BiH nisu propisana ograničenja o pitanju starosti autobusa, sve dok uspješno prolaze tehnički pregled, moguće ih je registrovati. Zbog ovog propusta u zakonu putnici koji su prinuđeni svakodnevno voziti se gradskim, pa i međugradskim prevozom, najviše ispaštaju.

I dok prevoznici pune svoje kase popravljajući stare autobuse uz minimalna ulaganja, samo da bi prošli tehnički pregled, putnici se kuvaju u krševima bez klima-uređaja i sa dotrajalim sjedištima.

Stoga i ne čude svakodnevne žalbe putnika koji za uredno plaćenu autobusku kartu i staničnu uslugu žele udobnost, a ne kvar na autobusu na pola puta od lokacije na koju putuju, vožnju u zimskim uslovima bez grijanja ili na plus 40 stepeni.

Ko se bar jednom vozio nekim od autobusa starije proizvodnje nije mogao da ne pomisli na film "Ko to tamo peva", jer ovi što voze našim putevima po svemu liče na onaj u vlasništvu preduzeća "Krstić i sin". Samo još da "vozač Miško" stavi povez preko očiju pa da putovanje završi i prije nego što je počelo.

I dok Evropska unija planira od iduće godine da uvede moderne autobuse, sa elektronskim ograničenjem brzine, obavezno vezanje pojasa i motorom standarda euro šest, mi i dalje popravljamo ove što su iz fabrike izašli sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka. Oni novijeg datuma proizvodnje prava su rijetkost na putevima u Srpskoj i BiH.

Sve navedeno samo još jednom potvrđuje ono što svi dobro znamo, a to je da nam je Evropa još predaleko i da krpeći oronule krševe nikad nećemo stići u Evropsku uniju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.