Komentar dana Ivica u marici!

Ti famozni transkripti, posebno vreme i način njihovog obelodanjivanja, još jedna su teška kompromitacija čitave političke nomenklature. Takođe, i verna ilustracija načina njenog nakaznog funkcionisanja: uzajamne ucene i isprepletani interesi.

Pre nepunih mesec dana, 10. januara 2013, prilikom posete gradilištu mosta preko Dunava u Beogradu, premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da neće biti predsednik vlade u kojoj ministri komuniciraju sa pripadnicima kriminalnih grupa, i da će biti uhapšen svako za koga se utvrdi da je razgovarao sa narko-bosom Darkom Šarićem.

Sada Dačić pred novinarima glumi Koštuničinu neobaveštenost, a Vučić, na prvom pravom ispitu antikorupcionaške doslednosti, nevešto žonglira na TV žici, razapetoj između demagogije i populizma.

Epilog se prosto nameće: Miškovići će uskoro da se brane sa slobode, dok će grogirana vlada pasti u narednoj rundi transkripcije.

Sav ovaj prljav veš nas dovodi do ključnog pitanja: Da li biračko telo Srbije, čak i da se promeni postojeći naopaki izborni sistem, ima za koga da glasa na vanrednim parlamentarnim izborima?

Svi aktuelni politički likovi već su tokom protekle dve decenije pokazali svima svoja naličja. Od bavljenja politikom su napravili porodični biznis, od države privatan posed, a od građanstva - testo za hleba i igara.

Korupcija je postala stanje svesti, kriminal način preživljavanja, mediji servis alavih i beskrupuloznih, a zakoni i pravda - slobodno sudijsko uverenje.

Pred ovom i ovakvom Srbijom je više scenarija, od kojih bih ovde naveo samo dva, jedan optimistički, a drugi - realistički, dakle pesimistički.

Prvi scenario predviđa nešto slično onome što se dešava u Sloveniji: najpre masovni građanski protesti na ulicama, pa jači i uticajniji glas intelektualne javnosti sa ciljem formiranja vlade nacionalnog spasa, u koju ne bi imali pristupa politički likovi iz protekle dve decenije.

Drugi scenario predviđa tavorenje u smenama svakojakih afera i u prevremenim izborima. Recikliraće se već istrošeni kadrovi DS, SNS, SPS i URS na bilbordima širom ućutkane i glupiriti šouizirane Srbije, dok se ne stvori kritična masa hrabrih i samosvesnih individua za prvi scenario.

A do tada, sjajan aforizam iz  najnovijeg, 120. izdanja satiričnog magazina ETNA:  Kad izgubim glas pijem jaja. A kad dam glas - pojedem jaja. (Blog B92)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.