Ko nas tuži, a ko nam sudi

U tančine se analizira šta i kako se radi, šta ne valja, a šta je pozitivno u jednoj zemlji i njenom pravosuđu, pa tako i u BiH.

Da sudski postupci traju godinama, da sudije i tužioci rade za lične, a ne opšte interese, da su im plate enormne u odnosu na obično stanovništvo, zna se već godinama.

Ova komisija samo to potvrdi, ali i iznese poređenja sa drugim zemljama, pri čemu ovi podaci izgledaju puno realističnije.

Tako sve dobije na težini kada se crno na bijelo vidi da pravosuđe u BiH guta više novca u odnosu na BDP nego recimo pravosudne institucije u Švedskoj, Norveškoj, Engleskoj i drugim razvijenim zemljama Evrope.

Katastrofalno je i kada se vidi da, na primjer, u Albaniji pravosuđe u određenim segmentima funkcioniše bolje nego u BiH.

Neprimjereno je i sramotno da plata domaćih sudija i tužilaca bude pet i više puta veća od primanja ostalih radnika u zemlji. Ne zaboravimo, pri tome, da sudije i tužioci nikome ne odgovaraju za svoj (ne)rad.

A to potvrđuje i izvještaj koje je uradilo Ministarstvo finansija BiH, gdje se vidi da je za samo prvih šest mjeseci pravosuđe potrošilo više od 25 miliona maraka, a na šta i zbog čega, nikome nije jasno, jer u ladicama stoji više od dva miliona neriješenih predmeta.

Reforme u pravosuđu BiH traju godinama, domaći rukovodioci ne rade ništa da ih sprovedu efikasno, čak i priznaju da se strategija reforme nije odmakla od početka. Pojedini, pak, tvrde da su za sve krivi stranci koji su od početka pokušavali da u BiH naprave pravosudne institucije po svojoj mjeri, pa su na kraju izdejstvovali hibridni sistem koji nema nikakvog smisla ni logike.

Kada i kako će se zaposleni u pravosudnim sistemima BiH početi ozbiljno baviti svojim poslom nikada se nije znalo, pa tako ni sada.

Analiziranje onoga što je Evropska komisija utvrdila možda i počne pred kraj ove godine, kada prevedu izvještaj, jer im je za prevod prethodnog iz 2010. godine trebalo čak tri mjeseca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.