Kako se troše naše pare

Činjenica, koju su utvrdili revizori, da su u godini štednje i recesije rashodi povećani čak za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a da su plate uvećane za 20 odsto, jasno dokazuje da je običnim smrtnicima recesija i štednja naložila dodatno stezanje ionako stegnutog kaiša, a da je onima koji žive na leđima tih istih smrtnika dozvoljeno da se raspojasaju koliko im je volja.

Revizori koji su se ustezali da bilo kojoj od institucija daju negativno mišljenje uočili su da su Ministarstvo odbrane i Ministarstvo inostranih poslova institucije koje su u rasipništvu prednjačile i da se takve ocjene iz godine u godinu ponavljaju, a one ne čine ništa da bi uvele reda i konačno počele da vagaju svaku utrošenu marku.

Da je rad u zajedničkim institucijama lagodan i enormno plaćen posao, jasno dokazuju i činjenice da su mnogi zvaničnici baš u tim institucijama zaposlili sve članove svojih porodica, pa po sistemu kraljevstva rad u pojedinim institucijama se prenosi sa koljena na koljeno.

Ako se u svemu ovome uzme u obzir činjenica da se samo petnaestak odsto sredstava od gotovo milijardu maraka troši na zakonit i transparentan način, onda je sasvim sigurno da BiH ozbiljno treba da se pozabavi pitanjem ko to upravlja ovom zemljom i njenim sredstvima i da li je onima koji su se ustoličili u državne fotelje i zasjeli na budžetske jasle tamo mjesto.

Činjenica je da policija i sudovi proganjaju nekog kradljivca koji je možda u nekom marketu zgrabio hranu da bi prehranio porodicu, a da ispred policije i tužilaštva bezbrižno jezde oni koji obrću i troše milione na nezakonit način.

Ako Tužilaštvo BiH ni ovog puta ne uzme ozbiljno u razmatranje činjenicu da je oko 60 odsto budžeta institucija na nivou države potrošeno mimo slova zakona, onda je sasvim jasno da će BiH i dalje zadugo ostati zemlja u kojoj se kriminal i bezakonje ne kažnjavaju i da su upravo te kategorije postale njeni sinonimi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.