Institut

Za bogaćenje iskoristiti čuvanje posmrtnih ostataka identifikovanih i neidentifikovanih lica, nestalih, stradalih, mučenih, ubijenih tokom rata, prevazilazi čak i sve do sada kod nas viđene "domete".

Taj dobro razrađen "biznis" traje od osnivanja Instituta 2008. godine i "pojeo" je deset miliona budžetskih iliti naših para, od čega je čak pet miliona otišlo monopolisti, Komemorativnom centru iz Tuzle.

Plan pristrasnog i nezakonitog načina rada Instituta bez sumnje je odlično osmišljen.

Nakon što je sprovedena nezvanična odluka da Institut radi i postoji samo zbog pronalaženja posmrtnih ostataka ubijenih i nestalih Bošnjaka, nezakonitim Pravilnikom o troškovima ukopa, iako su ukopi u nadležnosti entiteta, definisani su i detalji te morbidne prevare.

Tako je zbog bogaćenja onih koji su osmislili i koji učestvuju u planu da tuzlanski Komemorativni centar u čuvanju tijela ima privilegovan položaj i uz njega milione maraka, takođe nezakonitom odlukom, cijena čuvanja tijela bez ikakvog obrazloženja povećana za više od tri puta. Samo na toj razlici u cijeni zgrnuti su novi milioni.

Ali ni tu nije kraj presedanima u toj instituciji, koja bi trebalo da bude primjer savjesnog, poštenog rada jednostavno zbog njene prvobitne namjene.

Naime, Upravni odbor donosi pravilnike i odluke koje bi trebalo da donosi Kolegijum direktora, ne hajući ni za činjenicu što svi članovi Upravnog odbora, kao i dva člana Kolegijuma, već godinama rade u tehničkom mandatu. Nijedna odluka takvih nema zakonsko uporište.

Zato više nego čudi činjenica da do danas na sve to niko nije reagovao, pa ni Savjet ministara, iako se radi o grubom kršenju Zakona o javnim nabavkama i Zakona o finansiranju institucija na nivou BiH. 

Takav neodgovoran odnos prema trošenju budžetskih sredstava jeste stvarna i najveća opasnost po opstanak BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.