Institut
Institut za traženje nestalih BiH pretvoren je u privatnu inostrano-domaću firmu koja postoji samo zbog privilegije pojedinaca da putem nje obavljaju novčane mahinacije služeći, usput, politici i interesima samo jedne strane u BiH.
Informacija da je sin Amora Mašovića, koji nije zaposlen u Institutu, slupao ili pokvario službeni terenac te institucije, imala je očekivani epilog. Dakle, i uprkos neodobravanju srpskog člana tog Instituta da se za popravku isplati skoro 11.000 KM, s obzirom na to da procedura nije sprovedena kako treba, Mašović je odlučio da sam sebi dozvoli isplatu.
Niko, dakle, nije mogao, htio ili smio da mu stane na put u sprovođenju te, odranije uhodane prakse o isplati suma u iznosu i do 15.000 KM na ime udesa i kvarova terenaca za koje je on zadužen.
Konačan zaključak o tom slučaju trebalo bi da daju revizori, ali očigledno je da Mašović ni njih ne “zarezuje”. Dosadašnja praksa pokazala je da Mašović već godinama manipuliše žrtvama, mjestima stradanja, nacionalnošću i da je spreman baš na sve.
Jednoj strani u Institutu je sve dozvoljeno, pa niko neće odgovarati ni za krčmljenje državnog, odnosno našeg novca, ni u slučaju neregularnih ugovora o radu koje je menadžment, uz aminovanje članova Upravnog i Nadzornog odbora, potpisivao sa službenicima Instituta. Uz poneki, takođe nezakonit, otkaz. Tako se Institut olako oprostio od 300.000 KM naših para poslije pravosnažnih presuda donesenih u korist službenika koji su ga tužili.
Interesantno je da su službenici na vrijeme upozoravali menadžmet Instituta da su ugovori nerealni, ali da čelni ljudi te institucije na to nisu obratili ni najmanju pažnju.
Ali ni tu nije kraj čudima i nezakonitostima u Institutu. Naime, član Kolegijuma direktora Marko Jurišić, isto kao što je Mašović sam sebi uplatio državni novac za popravku automobila, sam je sebe tužio i od Instituta takođe naplatio odštetu. Tačno, tužio je on Institut, ali zbog ugovora o kojima je kao direktor odlučivao i koje je lično potpisivao.
To je samo mali dio nezakonitosti na kojima počivaju Institut i njegov rad, pa se zato Republika Srpska mora vratiti svojim institucijama i profesionalnom načinu rada u toj oblasti. Ovakav Institut za traženje nestalih BiH nam ne treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
