Inflacija i pogrešni lijekovi
Evropska centralna banka je tokom prošle sedmice ponovo podigla referentne kamatne stope i to na nivo koji je sada viši od onog tokom velike finansijske krize 2008. godine. Ova banka na ovaj način želi suzbiti i vratiti inflaciju na prihvatljivih dva odsto. Cilj je da se povećanjem kamatnih stopa smanji potrošnja, odnosno tražnja, a što bi onda, kako piše u udžbenicima, trebalo dovesti i do smanjenja inflacije. Nusprodukt ovog plana je recesija, odnosno pad proizvodnje i rast nezaposlenosti.
Međutim, pokazalo se da ova borba i ne ide baš željenom i planiranom dinamikom. Inflacija u evrozoni je i dalje relativno visoka. Prosjek je oko šest odsto, ali u pojedinim evropskim državama ide i preko 20. Neke analize ukazuju da bi bitka sa inflacijom mogla biti okončana tek 2025. godine, uz uslov da ne bude nekih "neočekivanih globalnih događaja".
Pojedini stručnjaci ukazuju kako je ova inflacija rezultat mnogih prethodnih loših odluka, a da je rat u Ukrajini došao poput ulja koje je doliveno na već zapaljenu vatru. Ističu kako je inflacija tu, i da neće tek tako lako otići s pozornice, jer monetarni lijekovi koje ECB koristi nisu dobri u liječenju ove upale, koja je započela još sa enormnim štampanjem novca u vrijeme korone. Kamatne stope tada su iznosile nula, što je Evropljanima tada omogućilo da lagodno žive. Sada jedna takva politika dolazi na naplatu. Napravljena je jedna kula od karata koja bi, ukoliko se sruši, mogla dovesti ne do recesije već depresije, najcrnjeg scenarija kada se inflacija i recesija udruže.
ECB poteže za udžbeničkim mjerama zaboravljajući da se, u stvari, radi o takozvanoj "troškovnoj", a ne monetarnoj inflaciji. Zaboravlja se i da ova inflacija nije ista u svim zemljama članicama Evropske unije. Žmure i zabijaju glavu u pijesak poput noja i pred činjenicom da postoji i velika razlika u stepenu zaduženosti zemalja unutar evrozone. U takvim okolnostima ECB bi trebalo da misli šta će biti i sa tim prezaduženim zemljama da ne bi došlo do njihovog bankrota. Očigledno, što pokazuje i ovo novo povećanje kamatnih stopa, da o svemu tome ne misle. Ili ne žele. Ili su toliko nesposobni i kratkovidi.
Nažalost, sve ovo će se odraziti i na nas. Nakon uvozne inflacije pogodiće nas i uvozna recesija zbog povezanosti našeg tržišta s evropskim. Iako su naše banke "prelikvidne" i nemaju potrebu da se zadužuju po novim uslovima, u nekom narednom periodu treba da očekujemo novu korekciju kamatnih stopa i kod nas, te rast rata kredita. Naša sreća u nesreći jeste što imamo relativno nerazvijeno tržište, ali i to što je pad životnog standarda nešto s čim su se građani BiH do sada suočavali mnogo puta, i preživljavali, za razliku od nekog Austrijanca ili Nijemca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
