Ima li kraja muci sa frankom?
Ovih dana nemali broj stanovnika i preduzeća u BiH, ali i susjednih zemalja muku muči sa povećanim ratama kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Ne želeći da im dodajem so na ranu, želim da ukažem na bitne elemente ove priče i da im, možda, pružim tračak nade.
Zašto su ljudi iz BiH uzimali kredite indeksirane u švajcarskim francima svima je jasno: banke su nudile niže kamatne stope na ove kredite. Zauzvrat, dužnici su preuzeli rizik ako dođe do rasta vrijednosti ove valute.
U međuvremenu, ovaj se rizik ostvario, pa danas švajcarski franak vrijedi gotovo 50 odsto više nego na svom minimumu 2007. godine
Da li su dužnici trebali znati da će doći do rasta vrijednosti švajcarskog franka? Moj odgovor, kao nekog ko se skoro svakodnevno bavi ovim pitanjima, jeste da NISU. Znači, ne krivite muža, suprugu, šefa, taštu što su uzeli kredit u ovoj valuti! Svakako da su trebali znati da preuzimaju rizik, koji bi bio mnogo manji da su uzeli kredit indeksiran u evro, međutim kako će se kretati vrijednost kursa KM/švajcarski franak nisu znali ni profesionalci. Zašto? Za kurs KM/ franak ne važi opšta teorija koju uče studenti ekonomskih fakulteta.
Naime, obično se kaže kako je devizni kurs cijena jedne valute izražena u drugoj. Ako je kurs zaista cijena onda bi njegovo kretanje trebalo da zavisi od tražnje za valutama, a tražnja za valutom opet zavisi od spoljnotrgovinske razmjene i kapitalnih tokova između te dvije zemlje.
Međutim, kada je valuta jedne zemlja vezana za valutu neke druge, veće zemlje, kao što je KM vezana za evro, onda kretanje kursa KM i ostalih valuta zapravo ne zavisi od odnosa BiH i tih zemalja.
Da budemo precizni, onda kurs domaće valute zavisi od kretanja kursa valute za koju smo vezani, u ovom slučaju evra i te treće valute, odnosno švajcarskog franka.
Kurs evro/franak zavisiće od toga hoće li se zemlje članice Evropske monetarne unije, koje su danas u problemima, izvući iz njih. Znači ako Grčka, Italija, Španija, Portugalija isplivaju iz krize, i prestane priča o raspadu evrozone doći će i do jačanja evra, a to bi trebalo da se implicira na to da će kurs evro/franak apresirati, pa bi i rate trebalo da se smanje. Ovo se svakako neće desiti preko noći, ako se uopšte desi, ali postoje realni izgledi za to.
Još jedno bitno pitanje jeste da li su vlasti u BiH mogle da nas zaštite od ovoga. U suštini nisu, jer nas niko nije tjerao da uzimamo kredite indeksirane baš u švajcarskim francima. Međutim, Narodna banka Hrvatske je bila mudrija, pa su u boljim vremenima diferencirale stopu obaveznih rezervi i po valutnoj strukturi, zahvaljujući čemu su mogle bar da ublaže rast rata. Naša Centralna banka to nije učinila, a to joj ničim nije bilo zabranjeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
