Hod po ivici
Epidemija virusa korona u Republici Srpskoj nije završena, a kad će ne zna se. U nekim trenucima činilo se da se pobjeda nazire, da je sićušni neprijatelj uništen i da će točak života krenuti dalje onako kako smo navikli, kako je normalno. Sada vidimo da smo se prerano radovali, jer ne samo da nema kraja već epidemija svakodnevno uzima danak.
Svi, ili bar veliki broj nas, nadali smo se da će dolaskom vakcine svi problemi biti riješeni, da će “kovid” ambulante i odjeljenja u bolnicama zauvijek biti zatvoreni, a mjeseci iza nas ostati ružna epizoda u životu. I bilo bi tako vjerovatno da smo svi do jednog bili disciplinovani od prvog dana. A nismo. Ne samo “obični” građani, već i svi ostali. Pojedini su krivi jer više vjeruju “Gugl” i tastatura “ljekarima” i poznavaocima prilika, koji o svemu znaju sve, znaju i od čega je vakcina napravljena i da je štetna i da će nas otrovati i ne žele da se vakcinišu. Krivi su i oni koji su se vakcinisali pa nastavili da se ponašaju kao da se ništa ne dešava, kao da je virus nestao. Okupljali su se tokom ljeta, družili bez zaštitne maske, ne poštujući fizičku distancu na koju su svakome od nas skretali pažnju. Svi su u jednom trenutku popustili i korona je ponovo okrenula utakmicu u svoju korist. Ova borba je bukvalno postala hod po ivici, nit ima pravila niti znamo šta nas sutra čeka.
Najtužnije od svega je to što se sada za dah u bolnicama bori omladina, uglavnom mladići i djevojke koji za vakcinu ne žele ni da čuju. Uz pomoć respiratora dišu dvadesetogodišnjaci i niko ne zna kako će njihova borba završiti.
Ako te informacije nisu dovoljne da se svaki pojedinac zapita šta može da učini i kako da doprinese da ovo ludilo stane, ne znam šta još treba da nam se dogodi. Strašna je i pomisao da korona uzima najmilije, a posebno one koji su tek zakoračili na pozornicu života.
Vjerovatno da Republika Srpska nije obezbijedila vakcine protiv virusa korona svi bi u glas psovali i baš svi bi željeli da se vakcinišu. Da se te iste vakcine koje su na raspolaganju plaćaju i da ih nema dovoljno isto bi bila drama, ali sada kada je imunizacija besplatna i imamo mogućnost da biramo mi mislimo da nas zapad truje ili u onoj malo blažoj verziji, čipuju nas da mogu da nas prate.
Ako nas do sada nisu otrovali kojekakvom hranom koju uvozimo, kulturom koja se drastično razlikuje od naše, običajima i raznim stvarima koje nam serviraju godinama, neće ni vakcinama. A ako nas veće ne prate i ne prisluškuju putem mobilnih telefona koje ne ispuštamo iz ruku, neće ni čipovima iz vakcina. Krajnje je vrijeme da prestanemo da se igramo sa svojim i životima najmilijih. Da li će, kada i kako završiti do nas je. Samo od nas zavisi konačan ishod borbe koja predugo traje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
