Greške bez kazne
Ministarstva, kancelarije, agencije, instituti, direkcije i mnoge druge institucije na nivou BiH svake godine troše milione i milione maraka, a iako neke isključivo postoje za uhljebljivanje podobnih, a nezaposlenih simpatizera, nikada nije otvorena ozbiljna rasprava o tome koliko budžet i svi mi trpimo zbog toga.
Puni izvještaj o poslovanju više od 75 institucija na zajedničkom nivou, o datom i potrošenom novcu te stepenu poštovanja važećih propisa, daje Kancelarija za reviziju. Uz to, daju i jasne preporuke ko šta treba da radi kako bi se naredne godine, kada ponovo pokucaju na ista vrata, uvjerili da je situacija bolja. Međutim, rijetke su adrese sa pravim domaćinima.
Ignorisanje preporuka za bolje poslovanje postala je redovna praksa, i to zbog činjenica da ni u gora vremena niko nije snosio odgovornost što su bezbroj puta kršene odredbe zakona o javnim nabavkama, što je u mnogim slučajevima utvrđeno netransparentno zapošljavanje, što je isplaćivalo sve i svašta iz zajedničke kase, a ništa, s druge strane, nije preduzimano na dosta adresa da bi ojačali sisteme kontrole unutar svojih zidova.
I sve to se tako godinama vrti u krugu. Revizori pišu i objavljuju što su utvrdili analizirajući poslovne knjige institucije. Masa istih stvari je vidljiva u svakoj analizi posljednjih desetak godina. I tako u krug.
Nekih pomaka ima, ali kada se generalno sagleda stanje ništa poboljšano nije. Sumnjivih troškova i zapošljavanja svake godine, a sistema kontrole ni u priči, ali jednostavno, tako im se može, jer nema odgovornosti.
Godinama se upozorava na taj domino efekat, ali upozorenja nisu urodila plodom. Ni revizora ni parlamentaraca, kojima je u opisu posla isto tako da detaljni iščitavaju sve ono što godišnje pristigne iz Kancelarije za reviziju institucija i daju svoj sud o tome.
I oni svoje preporuke pretoče u zaključke, ali opet uglavnom ništa. U tom lancu zaključaka i preporuka još nije pronađen adekvatan spoj koji bi na kraju i daju rezultate i sačuvao milione maraka za daleko važnije stvari.
Istina je jedna. U ovoj zemlji ima isuviše novca, a važimo za siromašnu u kojoj se samo nadamo pomoći sa strane.
Novca ima i to se vidi prije svega na zajedničkom nivou na kojem milione i milione nemilice troše svake godine, ali te sume, ti prihodi poreskih obveznika ove zemlje nisu dobro raspoređeni. Od njenog postanka.
Reviziju i revizore moraju početi shvatati ozbiljno. Njihova mišljenja sa rezervom ili ono uz dodatno skretanje pažnje na određene stvari, u kojima se ipak suzdržavaju od davanja negativnog, koje je najgore, ne smiju ostajati samo mrtva slova na papiru. Dok god je tako, ništa se promijeniti neće jer će rukovodioci nastavljati po svom, a revizori uzalud trošiti resurse i novac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
