Gazda u kući
Parlamentarni izbori u Srbiji pokazali su da Aleksandar Vučić i SNS uživaju daleko najveću podršku birača i da će mnogo vode proteći Moravom prije nego što opozicija uspije da mu priđe na politički puškomet, a kamoli da ga ukloni sa vladajućeg trona.
Da li su izbori u Srbiji održani u fer i demokratskim uslovima tema je o kojoj bi se svakako imalo šta reći, ali ovoga puta tema je ponašanje opozicije u RS naspram izbornih rezultata u matici. A ponašanje koje se ogleda u tome ko će prije čestitati Vučiću pokazalo je njihovo licemjerje.
Kada Vučić govori, recimo o parama koje Srbija planira da da Srpskoj, što nije u opisu njegovog posla, već isključiva nadležnost Vlade Srbije, niko od opozicionara u RS ne pušta glasa. Valjda im se podrazumijeva da on kao lider najjače stranke i najmoćnija politička figura u Srbiji na to ima pravo.
Kada Vučić govori o zakonima koje treba da usvoji srpski parlament, a iza leđa mu stoje premijerka Ana Brnabić ili predsjednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, nikome od opozicionara to ne smeta, niti tvrde da on time umanjuje značaj institucija Republike Srbije.
Kada Vučić pokazuje da suvereno kontroliše sve političke i privredne tokove, pri čemu opet ima osnova za pitanje da li je dobro kada se sva vlast koncentriše u ruke jednog čovjeka, opozicionari iz RS mu se dive i sanjaju da kad porastu budu Vučić.
I pitate se šta je u tome licemjerno? Licemjerno je to što Aleksandru Vučiću čestitaju i dive mu se za sve ono zbog čega svakodnevno prigovaraju Miloradu Dodiku.
Kada Dodik govori, recimo o parama koje Srbija planira da da Srpskoj, što nije direktno njegova nadležnost kao srpskog člana Predsjedništva BiH, opozicionari to problematizuju. Valjda im se ne podrazumijeva da on kao lider najjače stranke i najmoćnija politička figura u RS na to ima pravo.
Kada Dodik govori o zakonima koje treba da usvoji naš parlament, a iza leđa mu stoje predsjednica i premijer Srpske Željka Cvijanović i Radovan Višković i predsjednik NSRS Nedeljko Čubrilović, opozicionarima to smeta i tvrde da on time umanjuje značaj institucija RS. Pri tome pogrdnim epitetima najčešće kite premijera, čiju čestitost nemaju čime da dovedu u pitanje i koji, što je pomalo zaboravljeno, a jako je značajno, ima više učešća u Odbrambeno-otadžbinskom ratu od većine opozicionih prvaka zajedno.
Kada Dodik pokazuje da kontroliše sve političke i privredne tokove i da je gazda u svojoj kući, opozicionari pucaju od zavisti, jer žele da imaju posljednju riječ u svojim strankama, kao on u svojoj.
Elem, ako nešto ne promijene, bolje im je da bojkotuju predstojeće lokalne izbore. To što demokratija podrazumijeva da glasovi trojice čobana vrijede više nego glasovi dvojice akademika ništa im neće značiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
