Garantni fond

U Garantnom fondu kao jednog od osnovnih krivaca za loš plasman garancija (koji je daleko ispod onoga što se očekivalo) navode poslovne banke, za koje tvrde da su u prvi red "gurale" svoje interese i potrebe.

Prema njihovim tvrdnjama, poslovne banke su radije nudile svoje proizvode po njihovim kamatnim stopama, pa tek onda linije putem Garantnog fonda i Investiciono-razvojne banke (IRB) RS.

Dodatnu muku garancijama zadalo je i to što su u ovoj godini smanjene i kreditne aktivnosti banaka, koje više reprogramiraju ranije odobrene kredite nego što daju nove.

Logično je, naravno, da banke prije svega, gledaju svoj interes (što uključuje i nuđenje proizvoda koji im više odgovara), ali u ovom slučaju zanemarivanje interesa onih koji su okosnica razvoja privrede, u najmanju ruku je neodgovorno.

Ipak, nisu samo banke krivac za ovakav plasman garancija u Srpskoj, pa je na spisku i ekonomska kriza, koja već nekoliko godina, sve jačim intenzitetom, ne dozvoljava privredi da se razvija.

Spisku razloga za loš plasman garancija pridružili su se i nekvalitetni projekti, jer su garancije odobravane samo za one projekte privrednika koji su kvalitetni i sigurni.

Očigledno je da je razloga za loš plasman garancija Garantnog fonda RS mnogo, ali i da zasad niko ne nudi konkretno rješenje.

Loš plasman garancija mogao bi se u skorijem periodu bar malo  popraviti jer Garantni fond planira da izda još četiri garancije u ukupnom iznosu od oko 1,9 do dva miliona KM, za koje su već dobili zahtjeve. Ali i to je daleko od dovoljnog.

Garantni fond koji je, prema mišljenju mnogih, prava stvar, nije pokazao svoj puni kapacitet.

A da li će, zavisi i od banaka, nadležnih u Garantnom fondu, ali i samih privrednika i njihovih projekata. I od onoga što im je u interesu. A u interesu bi trebalo da im bude privredni razvoj RS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.