Dijalog

Jednostavno, nije se odmaklo dalje od početka, uz veoma male izuzetke.

Od prvobitnih zahtjeva, zbog kojih je i pokrenut dijalog, skoro da ništa nije ispunjeno, prvenstveno po pitanju reforme Suda, Tužilaštva i Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH, o kojima se već tri godine polemiše u okviru dijaloga.

Bezbroj preporuka Evropske komisije dato je od kada je održan prvi sastanak, a na prste jedne ruke može se nabrojati ono što je ispunjeno od strane BiH.

Osim protokola o saradnji tužilaštava BiH i zemalja regiona u razmjeni dokaza u predmetima ratnih zločina, te prenosa predmeta sa nivoa BiH na nivo RS i BiH, malo šta je još konkretno učinjeno.

Od preporuka da se smanji broj zaostalih predmeta po sudovima nema velike koristi, jer ih po sudovima i dalje leži oko dva miliona.

Nije postignut ni napredak u procesuiranju predmeta ratnih zločina i selekcije koju pri tom ima pravosuđe BiH.

Nije reformisan ni Ustavni sud BiH, koji sam sebi piše pravila po kojima će raditi i u kojem i dan-danas sjede stranci.

Čak ni Sud BiH nije prestao u potpunosti sa retroaktivnom primjenom krivičnog zakona, iako je Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura utvrdio da se time krše ljudska prava.

U međuvremenu pojavila se ideja proširivanja tema koje će se rješavati u okviru dijalogu, i to na oblasti borbe protiv korupcije i vladavine ljudskih prava.

Predstavnici Srpske zahtijevali su da se dijalog vrati na početne teme, iako nemaju ništa protiv da se raspravlja i o korupciji i ljudskim pravima, ali u drugom formatu.

Na kraju se i EU zamislila nad idejom proširenja dijaloga, pa je kroz nagovještaj najnovijih preporuka vidljivo da će se ipak insistirati na reformi pravosuđa BiH.

To je svakako za pohvalu, jer zbog čega ići dalje od sopstvenih mogućnosti, a mogućnosti BiH trenuto su veoma male, bar što se efikasnih reformi tiče.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.