Ćirilica u Srpskoj
Ćirilica. Pismo koje se vijekovima ocjenjuje kao jedno od najsavršenijih, koje sa zadovoljstvom koriste Rusi, Bjelorusi, Ukrajinci, Makedonci i Bugari, kod Srba je sve manje u primjeni.
Pokazale su to mnogobrojne studije, ispitivanja, ankete, ali i bez toga, na sve strane je vidljivo da su Srbi podložni prihvatanju tuđih, a zaboravljanju svojih vrijednosti.
Dokazuju to i mnogobrojni natpisi oko nas, od kafana, restorana, pa do biblioteka i drugih važnijih institucija u ovoj državi.
Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i pogledamo, pa da vidimo da od Romanije do Manjače možemo na prste ruku izbrojati ćirilične natpise. Tako površinski mala Republika Srpska, a tako mnogo latiničnih natpisa u njoj. Sramota.
Ugostitelji kažu da nisu zaboravili ćirilicu, nego jednostavno natpise pišu latinicom zbog turista. Drugi pak kažu, ako stranac ne razumije jezik, nije bitno na kojem pismu mu je napisano nešto. Niko se u tom prebacivanju odgovornosti i traženju krivca ne zapita da li će nas turisti uopšte posjećivati ako ne budemo imali ništa autentično i ako postanemo kao i svi “evropski” ljudi.
Stručnjaci, književnici i drugi koji se bave očuvanjem ćiriličnog pisma imaju različita opravdanja. Jedni kažu sve je to zbog informatizacije društva, pa kako ćemo s ćirilicom kad je sve kompjuterizovano. S druge strane, postoje oni koji kažu da nema smisla tako pravdati zaborav ovog pisma jer, ako nikada, onda su sada programi i kompjuterske komponente prilagođene za korištenje ćirilice.
Grčka ima svoj alfabet, suvenire ispisuju njime, čuvaju ga od zaborava, iako ga stranci, turisti ne znaju pisati, čitati, niti ga razumiju. Bugari su čak uspjeli da se izbore da jedinstvena evropska moneta evro bude ispisana ćirilicom i to onako kako se piše na bugarskom.
A Srpska, a Srbi, sve manje koriste ćirilicu, sve više misle da im ona ne donosi ništa dobro. Psiholozi to nazivaju “krizom identiteta”. Kažu ne znamo više ko smo.
Pismo predstavlja jezik, a jezik narod. Nema naroda bez jezika, a jezika bez pisma. Upotrebom latinice izgubićemo ćirilicu, a samim tim izgubićemo sebe, istoriju, tradiciju, odgovore na pitanje ko smo, šta smo i šta želimo da budemo.
3
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
