Čekićeve ratničke poruke
Smail Čekić je istoričar, vodi Institut koji u svom nazivu ima jedan važan zadatak - da istraži zločine protiv čovečnosti. U tome se mora biti hladne glave, koncentrisan, precizan, ne unositi ideološke, političke, nacionalne i verske komponente.
Tim zadatkom se bave i neke druge organizacije, koje imaju jasan renome, ali njihovi rukovodioci sasvim drugi rečnik.
U svim zemljama bivše Jugoslavije ima ovakvih istoričara koji iskazuju emocije, jednostranost i ideologizovanost. To ne doprinosi glavnom cilju njihovog delovanja. Temama kao što su "istraživanja zločina" u multinacionalnim i multikonfesionalnim sredinama mogu da se bave institucije koje su i same multinacionalne.
Čekić govori o srpskim mitovima. Mitova ima u svakom
etnosu i oni su deo kulture i to ne treba zamerati, zna se kako nastaju mitovi i na njih se ne gleda na taj način kao što gleda Smail Čekić. Mitovi su imali kohezionu i romantičarsku ulogu, mnogi su nastali ili zaokruženi pogotovo u 19. veku. Kosovski mit nije opterećenje većini Srba, čak mali je broj mladih Srba koji i znaju njegov sadržaj, on postoji, ali on ne odlučuje o postupanjima ni intelektualaca ni većine političara.
Na svim istorijskim značajnim događajima u davnini nastaje pokušaj da se tim događanjima da neki drugi, kosmički i univerzalni smisao, oni nisu mitovi nego su "mitologizovani". "Kosovski mit" nije antimuslimanski, ali o tome ne treba druge ubeđivati, ni sebe uljuljkivati.
Nema boljih i gorih naroda, izabranih, prokletih, genocidnih, zločinačkih.
Reč genocid se vidim ponegde jako slobodno interpretira. "Pravi" genocid, po meni, a to je internacionalno priznato, je nad Jevrejima (holokaust) i nad Jermenima u osmanskoj imperiji.
Reči gube na značaju i preciznosti ako se inflatorno koriste, to čini Čekić sa nekoliko izraza. Time i on gubi na ozbiljnosti i verodostojnosti, na pravu da ga drugi smatraju odgovornim istoričarem.
Ovako izgleda da je istorija sluškinja nekih ideja i ciljeva ili njena interpretacija sredstvo da se postigne neki aktuelni cilj.
Osim toga, ovakve istorijske analize štete savremenim međunacionalnim odnosima, distanciraju narode, ne doprinose suživotu. Ko je zainteresovan za suživot, a Čekić izgleda da nije, ovako olako ne iznosi (dis)kvalifikacije.
Ne bih voleo da slušam ni nekog Srbina sa ovakvim rečnikom i idejama. Prosto i ovo postaje neka vrsta fašizma, nacija iznad svega, ali moja, ja sam jedina žrtva.
Poruka Čekića je sledeća: nema mira, biće rata, osvete, on je problem za intelektualce BiH, on podstiče zlu krv, a ona je na Balkanu lako pokretljiva.
Intelektualci imaju oduvek zadatak da se, ne žrtvujući istinu, ni činjenice, klone njihovih interpretacija, koje mogu dovesti do toga da se podstiče zlo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
