Americi odgovara propast evra
U pozadini svetske ekonomske krize nastavlja se tihi valutni rat dolara i evra. Iako rat nije zvanično objavljen, čini se da je bitka za uništenje evrozone i evra nemilosrdna. Ulozi su ogromni i ako evro opstane, preživi ovaj veliki test, dolar bi mogao polako sići sa pijedestala vodeće svetske rezervne valute, izgubiti ekskluzivitet koji već dugo ima i postati samo jedna od važnijih valuta.
Potencijalni ekonomski, ali i politički gubici koje bi SAD pretrpele u ovom scenariju gotovo su nemerljivi. Status rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku.
Od šezdesetih godina, kada je štampanje dolara uzelo maha, a SAD polako počele da gube svoju ekonomsku nadmoć, dolar je, sa kratkim prekidima, u stanju permanentne krize ili pada.
Pad dolara nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robu koja se uglavnom iskazuje u dolarima i, po pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem, jer bi povećao dužnički teret za iznos deprecijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene.
Oko polovina svih dužničkih hartija od vrednosti je nominovana u dolarima, a i najveći deo berzanskih i špekulativnih transakcija se realizuje u dolarima.
Međunarodna siva i crna ekonomija, koje se uvek oslanjaju na gotovinski novac, funkcionišu na dolaru - 75 odsto novčanica od 100 dolara cirkuliše van teritorije SAD. Centralne banke oko 60 do 70 odsto rezervi drže u dolarima. Amerika se ne mora sekirati ni oko stanja svog budžetskog deficita - njega velikim delom i bez zastoja finansiraju stranci. Ovakvo obilje dolara drži i američke kamatne stope na nižem nivou od onih u drugim zapadnim državama.
Amerika živi mnogo bolje i troši mnogo, mnogo više nego što bi to mogla da dolar nije rezervna valuta. Naravno, ništa ne traje doveka.
Kreiranje evra je kao svoj krajnji cilj imalo nepovratnu integraciju EU, postepeno harmonizovanje fiskalnih politika, ali i odbranu od poremećaja koji su prečesto dolazili sa dolarske strane.
Uprkos svim evidentnim slabostima i kontroverzama, evrozona ima sve uslove da dolaru bude takmac. Od trenutka kada je novac izgubio svoju zlatnu podlogu, a pogotovo od kada se prešlo na sistem plivajućih kurseva, svetski monetarni sistem lebdi u prostoru između materijalnog sveta i sveta ezoterije.
Slabosti evra proistekle iz materijalnog sveta (vezane za krizu budžeta perifernih država) pojačane su snažnim i upornim potkopavanjem evra koje dolazi iz ezoterične sfere. Sa te strane se neprekidno dovodi u pitanje realnost opstanka evrozone, insistira na koncepcijskoj promašenosti i stimuliše sveukupna skepsa prema održivosti zone. Američke rejting agencije su tu da daju "naučnu" podlogu opštem skepticizmu.
Evropa za sada pokazuje zbunjujuću neodlučnost, povremeno i amaterizam u borbi sa krizom. Ta borba se odvija i u ezoteričnom prostoru u kome Evropa, oklevajući ili šaljući kontradiktorne poruke, iz dana u dan gubi medijsku bitku.
Ono što Evropa može izgubiti ne staje u knjigovodstveni račun. Njoj preti da bude razbijena, marginalizovana i oduvana sa svetske scene. Raspad evrozone posledično bi doveo do postepenog urušavanja EU.
Tekst je uz skraćenja preuzet s bloga www.ikatic.worldpress.com
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
