SAD i Kina

Džordž Kenan, autor “Dugog telegrama” iz Moskve, vizionar koji stoji iza strategije obuzdavanja hladnog rata i planer politike koji je u svom vrhuncu bio još uticajniji nego što je Kisindžer bio pod predsednicima Niksonom i Fordom, umro je u martu 2005. u dobi od 101. Kenan je 1997. upozorio da je potez Klintonove administracije da proširi NATO na granice Rusije užasna greška američke politike u čitavoj posthladnoratovskoj eri.

Sada znamo da je Kenan bio u pravu u vezi sa rizicima. Kisindžer je više fokusiran na Kinu, što nije iznenađujuće za čoveka koji je 1971. napravio svoje čuveno tajno putovanje u Peking kojim je otvorio put istorijskoj jednonedeljnoj poseti Ričarda Niksona 1972.

Rivalstvo

U svojim intervjuima i javnim obraćanjima od početka ove godine Kisindžer je nagovestio i da je Ukrajina gotovo sporedna stvar. Daleko ozbiljnije, po njegovom mišljenju, je kinesko-američko rivalstvo. To može dovesti do rata u eri sličnoj onoj koja je prethodila Velikom ratu, bez jasno definisanih pravila za rešavanje rivaliteta između velikih sila.

Zabrinut zbog putanje američko-kineskih odnosa, on je 17. jula krenuo u četvorodnevnu privatnu posetu Pekingu, što je fascinantan podvig za čoveka njegovih godina. Dobio je tretman crvenog tepiha, a državna televizija je prikazala predsednika Si Đinpinga kako se smeje dok govori Kisindžeru: “Veoma mi je drago što vas vidim, gospodine”.

Važno je zapamtiti da se politička klima u Vašingtonu oštro okrenula protiv Kine i njenih lidera tokom poslednje decenije. Jedna jasna oblast dvopartijskog konsenzusa u Vašingtonu, pored Ukrajine, bio je tretman Kine kao rivala, čak i protivnika, umesto partnera.

Kisindžer je sa svoje strane naglasio da je on prijatelj Kine, te da ni SAD ni Kina ne mogu sebi priuštiti da tretiraju druge kao protivnika i da su njihovi odnosi centralni za mir u svetu. U nedavnom intervjuu Kisindžer je bio veoma kritičan prema politici Trampove i Bajdenove administracije u Kini, napomenuvši da pokušaj dijaloga aktuelne američke vlade obično počinje izjavom o kineskim nepravdama i da su diskusije “zaustavljene”. To su pokazale i posete Pekingu državnog sekretara Entonija Blinkena, sekretara finansija Dženet Jelen i izaslanika predsednika Bajdena za klimu Džona Kerija.

Neslaganja

Poseta sekretara Blinkena nije prošla dobro. Njegovi razgovori sa Si Đinpingom su opisani kao “iskreni”, a Blinken je kasnije priznao da postoje pitanja u vezi s kojima se dve zemlje duboko i čak žestoko ne slažu. Kina je odbacila predlog za uspostavljanje komunikacije između kineske i američke vojske.

Stejt department je u naknadnom saopštenju naveo da je Blinken na sastancima u Pekingu ukazao na kinesku “nepoštenu i netržišnu ekonomsku praksu”, kršenje ljudskih prava u Sinđangu, Tibetu i Hongkongu i mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza.

Većinu pitanja na Blinkenovom popisu pritužbi Peking smatra striktno internim, a sama lista zvuči gotovo kao eho Kisindžerovog upozorenja protiv liste “kineskih bezakonja” sa kojom razni američki zvaničnici pokušavaju da pristupe pregovorima sa svojim kineskim kolegama.

Blinken nije usavršio svoje diplomatske veštine od svog katastrofalnog prvog sastanka sa kineskim zvaničnicima na mestu državnog sekretara u Enkoridžu u martu 2021.

Obraćajući se medijima neposredno pre sastanka sa Jangom Jiečijem, vodećim arhitektom kineske spoljne politike, Blinken je izjavio kako su SAD zabrinute zbog akcija Kine i sajber napada na SAD. Ovaj besprimerni prikaz oholog prezira prema diplomatskim normama izazvao je gnevni odgovor Janga, koji je upozorio da SAD “nemaju kvalifikacije da razgovaraju sa Kinom sa pozicije snage”.

Sankcije

Nakon Blinkenove posete Kini predsednik Džo Bajden je u javnom obraćanju predsednika Sija nazvao diktatorom, što je izazvalo ljutiti odgovor Pekinga. Bajden je branio svoje komentare rekavši da njegove reči neće negativno uticati na američko-kineske odnose.

Na kraju svoje posete 9. jula, ministarka finansija Dženet Jelen priznala je da SAD i Kina imaju značajne nesuglasice o kojima se mora jasno i direktno govoriti.

Putovanje nije rezultovalo nikakvim značajnijim dogovorom, a kamoli iskorakom oko mnogih spornih pitanja koja opterećuju bilateralne odnose. Nakon njene posete Peking je izdao saopštenje u kom zahteva praktičnu akciju u vezi sa američkim sankcijama protiv Kine.

U stvarnosti, njene ciljane akcije su direktne kaznene mere koje je američka vlada jednostrano nametnula stotinama kineskih pojedinaca i entiteta. SAD su takođe zabranile izvoz u Kinu poluprovodničkih materijala, naprednog elektronskog kompjuterskog softvera za projektovanje i bezbednosti mreže. Zabrane i sankcije su uvedene iz više razloga: kao kazna za navodne povrede ljudskih prava, špijunske aktivnosti i navodnu podršku ruskim ratnim naporima u Ukrajini.

Strahovi

Peking je preduzeo nekoliko kontramera nedavno nametnuvši kontrolu svog izvoza galijuma i germanijuma. Kao što je primetio bivši najviši kineski ekonomski diplomata u Londonu, uprkos njihovim rasprostranjenim režimima kontrole izvoza i oštrim ograničenjima za Kinu, Vašington i neki od njegovih saveznika bili su ljuti zbog ovog poteza.

Ni poseta Džona Kerija, najmanje važna od te tri, nije prošla dobro. Njegov zvanični program završen je 19. jula bez novih sporazuma.

Za sada neće biti poboljšanih odnosa između SAD i Kine, pre svega zato što se Bajdenova administracija pridržava svog mita o međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima. Ta fraza označava neobuzdanu globalnu hegemoniju SAD. To je naredba u kojoj američka vlada nameće “pravila”, kao što su jednostrane sankcije.

Strahovi i sumnje dr Henrija Kisindžera o budućnosti američko-kineskih odnosa su opravdani. Oni bi se mogli pokazati proročkim, za 10 ili 20 godina, kao što su upozorenja Džordža Kenana protiv proširenja NATO-a bila pre jedne generacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.