“Probuđeni” krstaš na njemačkom kormilu
Neviđenih 16 godina na vlasti Angele Merkel završilo se 8. decembra ove godine kada je Olaf Šolc položio zakletvu kao novi nemački kancelar, simbolično prekinuvši tradiciju izostavljajući iz zakletve “pomozi mi Bože”.
Šolc je svoju Socijaldemokratsku partiju (SPD) usmerio na dominantnu poziciju na opštim izborima u septembru prošle godine predstavljajući se kao centrista koji će osigurati kontinuitet, budući da je bio Merkelin vicekancelar i ministar finansija od 2018. godine.
Dok se Šolc uspešno plasirao biračima kao kvazi-Merkelova, njegova “koalicija na semaforu” - crvena za SPD, žuta za Slobodne demokrate (FDP) i zelena za Zelenu stranku - ideološki je heterogen brak pogodnosti.
Najproblematičnije je to što novi kabinet uključuje i 40-godišnju Analenu Berbok, kandidata Zelene stranke za kancelara na prošlim izborima, kao novu nemačku ministarku zaduženu za spoljne poslove ove moćne zemlje. Ideolog krajnje levice koji nikada nije bio u vladinoj funkciji, Berbokova favorizuje spoljnu politiku “vođenu vrijednostima”.
Ona je u više navrata davala agresivne konfrontacijske izjave o Kini, Belorusiji i Rusiji, a posebno je uporna prema Mađarskoj, optužujući vladu premijera Viktora Orbana za demontažu osnovnih prava.
Berbokova je sebe uporedila sa Hilari Klinton favorizujući globalni svet posvećen klimatskoj neutralnosti i otvorenim granicama. Kao i ostatak njenog partijskog vodstva, ona je posvećena snažnoj Evropi - što se prevodi kao dalje smanjenje nacionalnog suvereniteta - znatno povećanoj vladinoj potrošnji na socijalne programe i oštrijoj “borbi protiv ksenofobije i rasizma” kod kuće.
Njeno otvoreno držanje poput jastreba i podrška intervencionizmu opisani su, čak i od strane levičarskih izvora, kao kombinacija “nezadovoljstva, neznanja i agresivnosti”.
Pristalice diplomatskog realizma i suzdržanosti užasnute su zbog nove uloge Berbokove. Ona će se verovatno suprotstaviti politici detanta koja vodi pristup francuskog predsjednika Emanuela Makrona Moskvi. Njena retorika o Rusiji bila je još oštrija od retorike američkih kreatora politike, i svakako je u suprotnosti sa politikom stabilnosti i predvidljivosti koju je najavio predsjednik Džo Bajden u odnosu na Moskvu.
Penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor opisao ju je kao “krstaša”, tipa osobe koju stalno viđate u Vašingtonu koji izjavljuje: “Ja menjam svet. Sve ću učiniti novim i drugačijim.” I ovo bi bio veliki odmak od prošlosti za nemačko ministarstvo spoljnih poslova.
Nominiran od strane predsednika Trampa za ambasadora u Nemačkoj, Mekgregor vidi njen liberalni internacionalizam kao opasan. Ne pokušavajući razumeti interese drugih naroda, ona je posvećena preoblikovanju sveta “ako bi se prilagodio nekoj vrsti ideološki čiste i dobre i moralno ispravne slike koja na kraju uvek propadne”.
Neki veterani nemačke politike su otvoreno zabrinuti. Osvrćući se konkretno na Berbokovu u prošlosedmičnom intervjuu, Šolcov kolega iz stranke, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (SPD), pozvao je novu vladu da ublaži svoju spoljnopolitičku retoriku.
Šreder je posebno mislio na Berbokovu, koja je “već razbila diplomatsku Kinu pre preuzimanja dužnosti” svojim tvrdolinijaškim izjavama.
Šreder je inače poznat je po svom zagovaranju bliskih odnosa Nemačke s Rusijom i član je odbora projekta gasovoda “Severni tok 2”, kojem se Berbokova protivi.
Upozoravajući na bilo kakve nagle promene u nemačkoj spoljnoj politici, Šreder je pozvao na suzdržaniji pristup važnim partnerima poput Kine i Rusije. Rekao je da politika zasnovana na sloganu Zelenih (“Zeleni treba da izleče svet”) definitivno neće funkcionisati u odnosima sa drugim zemljama.
Nemačka ne bi trebalo da odustane od svojih vrednosti, dodao je Šreder, ali ni da se čini kao arogantan, drži predavanja i nastoji da politički izoluje druge.
“Moralizirajuća vanjska politika neće učiniti ništa”, zaključio je on.
Šrederove sumnje je Berbokova opravdala prvog dana na novom poslu. Posetila je Pariz i Brisel i “pokazala se kao pouzdan glasnogovornik transatlantskih ključnih reči...”, gradeći masivan front protiv Rusije.
Nakon sastanka sa svojim francuskim kolegom, Berbokova je rekla da će Moskva platiti visoku političku i ekonomsku cenu za “ponovno kršenje ukrajinske državnosti”.
U Briselu je zagovarala novi, loše definisan koncept strateškog suvereniteta Evrope u odnosu na Rusiju i Kinu. Sudeći po njenoj prvoj turneji u inostranstvu, ona će biti najintervencionistički nastrojena, najrusofobičnija i eurofederalistička nemačka ministrica spoljnih poslova ikada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
