Povratak u budućnost

Kada pročita ovakvu rečenicu, čovek ne zna da li da se smeje ili da plače.

Da li zato što su prošle gotovo dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a bošnjačke organizacije, kako "nevladine", tako i vladine - kao da pomenuti dokument njihovi predstavnici nisu potpisali - ponavljaju jednu istu mantru?

Da li zbog nepismenosti "predstavnika 'nevladinih' bošnjačkih organizacija", koji ne znaju da se normalno predstave javnosti kojoj se obraćaju, informišući je kojim organizacijama pripadaju, budući da nije logična pretpostavka kako jedinstven "pogled u budućnost" imaju baš svi pripadnici bošnjačkog "NVO sektora"?

Da li zbog diletantizma novinara koji nepismenosti "vizionara" povlađuju, nekritički prenoseći njihovu invalidnu samodefiniciju, potvrđujući u ovoj rubrici već iznesenu tezu kako između javnosti današnjeg Sarajeva i negdašnje Top liste nadrealista - razlika ne postoji?

Italijanski mislilac Benedito Kroče je tvrdio da se iza konfuznog izražavanja krije deficit mišljenja.

Ova tvrdnja je dobrim delom tačna.

Ali, kada ju je izneo, Kroče nije imao u vidu specifičnosti "bošnjačkog pogleda u budućnost".

Nedotupavnost predstavnika bošnjačkog "nevladinog sektora" i medija, koji njihov rad prate, naime, nije lišena lukavstva. Ona se sjajno uklapa u projektovanu "naivnost" publike kojoj se obraćaju, spremne da "poveruje" kako joj je prezentovan "pogled" baš svih "NVO korifeja" nacije kojoj pripada. I koja se, izvesno, neće zapitati zašto joj uz proizvoljnu tvrdnju nisu predočeni primeri "drastične diskriminacije nesrba i kršenja ljudskih prava".

Ni zbog čega je prećutano kakav je status nebošnjaka na teritoriji kojom vladaju Bošnjaci.

I da li je besmisleno "kršenje ljudskih prava" tretirati kao argument za ukidanje jedne republike.

Ni da li bi - ako to, možda, besmisleno nije - trebalo da nestane Bosna i Hercegovina, pošto nebošnjaci i nehrvati, tamo gde nema Republike Srpske, prolaze mnogo gore nego nesrbi u Republici Srpskoj...

"SENATOR"

U nastavku "vesti" stoji:

"Predsednik Bošnjačkog pokreta i senator Svetskog bošnjačkog kongresa Sejfudin Tokić je rekao, na pres-konferenciji u Sarajevu, da se nestajanje RS za njih ne dovodi u pitanje i naglasio da je njen naziv - Srpska neodrživ."

Kada neko kaže da "nešto ne dovodi u pitanje", logika jezika podrazumeva kako se govornik ograđuje od eventualne optužbe za destruktivnost. "Predsednik-senator" Tokić, međutim, ovom formulacijom dodatno potvrđuje svoju destruktivnu nameru.

Da je "predsednik-senator" nepismen - to je - em već rečeno, em evidentno. Ali, njegova nepismenost opet nije samo izraz odsustva jasne misli nego i specifičnog lukavstva. "Ne dovodeći u pitanje nestanak RS", on želi da ispod žita proturi kako je taj "nestanak" nešto što se podrazumeva, pa, se, eto, opštem mišljenju dunjaluka, pridružuje i mali Sejfo.

S druge strane, naglašavajući kako je "naziv Srpska neodrživ", "senator" Sejfo sopstvenu, prethodno formulisanu "misao", za svaki slučaj relativizuje.

Postaje, naime, nejasno da li je "neodrživa" Republika Srpska ili samo njen naziv, što "filozofski" nastrojenom "predsedniku" savršeno odgovara. A to što je dovođenje u pitanje naziva jednako antiustavno kao i dovođenje u pitanje suštine - nije važno.

U opštem besmislu Tokićevog izveštaja, jedna besmislica manje ili više ne čini bitnu razliku.

"STRATEGIJA"

"Njen naziv neodrživ je sa aspekta Ustava i suštine Dejtonskog mirovnog sporazuma. Nema nikakve logike da se manji entitet BiH tako zove, jer tu žive Bošnjaci, Hrvati i ostali’, kazao je Tokić."

Elem, po senatoru je "sa aspekta Ustava i suštine Dejtonskog mirovnog sporazuma neodrživ" naziv verifikovan upravo u tom Ustavu i tom sporazumu. A "neodrživ" je zato što u Republici Srpskoj ne žive samo Srbi, pa bi, sledeći logiku ovog ljubitelja igara na sreću zagledanog u "budućnost", ime valjalo oduzeti i Francuskoj, u kojoj ne žive samo Francuzi, Nemačkoj u kojoj ne žive samo Nemci, ili, gluvo bilo, Turskoj, u kojoj, gle čuda, živi toliko onih koji nisu Turci.

No, "originalnu" ideju, koju je u slučaju velikih država provesti nemoguće, u slučaju Republike Srpske prorok iz okoline Gradačca bi da ostvari na silu:

"U Izveštaju se navode i četiri mogućnosti nestanka ovakve RS, koje je Tokić opisao.

Prva je da se uz primenu evropskih standarda uklone svi elementi diskriminacije, druga je u unutrašnjim tenzijama, pošto je RS na rubu bankrota, a treća je manje verovatna, ali uključuje mogućnost ograničenog rata, bilo da je izazvan incidentom ili uz podršku velikih sila.

Četvrta mogućnost ukidanja RS, prema Tokiću, je demokratska promena Ustava BiH, pa bi RS bila ukinuta referendumom svih građana BiH."

Kada bi pročitao nekoliko navedenih redova, Kroče bi, definitivno, pao u depresiju.

U prvoj varijanti, dakle, nakon "primene evropskih standarda" i ukidanja "svih elemenata diskriminacije", Republika Srpska, ipak, opstaje, a Tokić njen "nestanak" naprasno "dovodi u pitanje".

U drugoj se pominje "bankrot" kao uzrok "unutrašnjih tenzija", bez objašnjenja kakve to veze ima sa početnim stavom.

Da li će, zbog "bankrota", građani RS izazvati nerede, kako bi se samoukinuli i pripojili Sejfinom "prosperitetnom" entitetu, koji, kako ispada, nije "na ivici bankrota", nego ga karakteriše "snažna ekonomska ekspanzija"?!

Ako, međutim, sami ne shvate kako je samoukidanje i uklapanje u Tokićev "liberalni raj" "prava stvar", "senator-predsednik" građanima RS, pod tri, preti ratom! Istina "ograničenim". Taj rat će biti izazvan "incidentom" - koji će, pretpostavljamo, po uzoru na Kročeovog sunarodnika Makijavelija, aranžirati Tokić - "ili uz podršku velikih sila".

Budući da Tokić, ipak, nije toliko glup da računa kako bi, nakon što izazove incident, mogao dobiti rat bez "podrške velikih sila", postavlja se pitanje otkud ono - "ili".

Pa otud što se odlično uklapa u lukavi nonsens ostatka Sejfine izjave. I otud što provincijska "mudrost" autoru kazuje da zbog domaće publike nije "uputno" reći kako ne veruje u njenu "borbenu gotovost", dok predstavnike velikih sila ne treba iritirati namerom da ih uvuče u još jedan rat koji bi vodili umesto njega.

I na kraju, kao šlag na tortu, pod opcijom četiri, pominje se "referendum svih građana BiH, kojim će biti ukinuta RS".

Hoće, kao što su referendumom svih građana SFRJ, onomad ukinute republike i autonomne pokrajine.

Dakle - u "mesecu limburgu".

Osim ukoliko Sejfo prethodno ne izazove svoj "incident", "uz podršku velikih sila" etnički očisti Republiku Srpsku i iz Federacije protera ono malo preostalih Hrvata. Pa, kao pravi bošnjački "nevladin aktivista", organizuje referendum - jednonacionalan, a "građanski".

Za razliku od onog od pre dve decenije. Koji beše "građanski", a dvonacionalan.

GENERAL

Upućeniji u lik i delo Sejfudina Tokića mogli bi ovaj ispad da tumače kao neozbiljan pokušaj "vađenja" iz kockarskog dužničkog ropstva, kada, pored njega, u "skandalčiću" ne bi učestvovao još jedan akter:

"Prvi komandant Armije RBiH general Sefer Halilović, komentarišući ovaj Izveštaj, istakao je da je nastajanje RS mrlja na savesti domaćih političara i međunarodne zajednice.

'U BiH je napravljen takav ustavni sistem koji generiše nacionalizam, neravnopravnost i ugroženost na teritoriji RS Bošnjaka i Hrvata. To govori da je RS pravoslavni entitet koji u osnovi ima samo pravoslavlje. Dakle, RS je neodrživa sa ekonomskog, političkog, vojnog i naročito moralnog aspekta i mi se nadamo da ćemo joj jednog dana videti kraj', rekao je Halilović, a prenosi agencija Fena."

Na stranu stupidnost pozivanja na položaj Hrvata, koji niti se na Republiku Srpsku žale - dok su položajem u Sejfinom i Seferovom entitetu veoma nezadovoljni - niti su Tokiću i Haliloviću dali mandate da ih brane; na stranu idiotizam nazivanja RS "pravoslavnim entitetom" na konferenciji za štampu organizovanoj u islamizovanom Sarajevu - kada se udruže Tokićevi ratoborni ispadi i Halilovićev vojni čin - dobijamo incident koji ukazuje da "bošnjački pogled u budućnost" priziva krvavu prošlost.

A to se ne bi smelo ispuštati iz vida.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.