Mar­ga­rin-di­plo­ma­ti­ja

Go­di­na­ma su u BiH, a i ši­re, vi­dlji­vi stra­ni di­plo­ma­ti ko­ji se u sve mi­je­ša­ju. Beč­ka kon­ven­ci­ja o di­plo­mat­skim od­no­si­ma iz 1961. pro­pi­su­je čla­nom 41. da su sve di­plo­ma­te akre­di­to­va­ne/pri­mlje­ne u dr­ža­vu do­ma­ći­na, u ovom slu­ča­ju BiH, du­žne da “po­štu­ju za­ko­ne i pro­pi­se dr­ža­ve kod ko­je se akre­di­tu­je”. Am­ba­sa­do­ri su ta­ko­đe du­žni “da se ne mi­je­ša­ju u unu­tra­šnje stva­ri te dr­ža­ve” pa da­lje pi­še da se “svi slu­žbe­ni po­slo­vi sa dr­ža­vom kod ko­je se akre­di­tu­je, a ko­je dr­ža­va ko­ja akre­di­tu­je po­vje­ra­va mi­si­ji, mo­ra­ju vo­di­ti sa mi­ni­star­stvom ino­stra­nih po­slo­va dr­ža­ve kod ko­je se akre­di­tu­je ili nje­go­vim po­sred­stvom, ili sa ne­kim mi­ni­star­stvom o ko­me bu­de do­go­vo­re­no”. I  - tač­ka.

Am­ba­sa­do­ri

Pa ot­kud on­da go­di­na­ma po­pla­va to­li­ko “mar­ga­rin-am­ba­sa­do­ra” u BiH ko­ji se u sve mi­je­ša­ju? Po­če­lo je odav­no, ka­da su za­pad­ne ze­mlje na če­lu sa tek uje­di­nje­nom Nje­mač­kom, ra­za­ra­le Ju­go­sla­vi­ju. Iako su se SAD to­me po­čet­no pro­ti­vi­le, vr­lo br­zo su svi du­va­li u istu ti­kvu. Za­va­di, ra­zo­ri, uni­šti, bom­bar­duj, otruj mr­žnjom, uz obra­zlo­že­nje da se ta­ko uvo­di de­mo­kra­ti­ja. Ni­je to pre­sta­lo ni ka­da je utih­nu­lo oruž­je i da­ta šan­sa mi­ru. BiH je bi­la naj­po­seb­ni­ji slu­čaj, čar­dak ni ta­mo, ni ova­mo, sa naj­vi­še žr­ta­va u gra­đan­skom ra­tu u ko­me su ra­to­va­li sva­ko pro­tiv sva­ko­ga, a Bo­šnja­ci su pri­de ra­to­va­li i me­đu­sob­no.

Tri kon­sti­tu­tiv­na na­ro­da - Sr­bi, Hr­va­ti, Bo­šnja­ci su  kao sto­ka sa­tje­ra­ni u isti tor ko­ji se pom­pe­zno na­zi­va  me­đu­na­rod­no pri­zna­ta BiH. Iako su kroz isto­ri­ju uvi­jek bi­li na su­prot­nim stra­na­ma pa čak i kad su na­vod­no bi­li za­jed­no u par­ti­zan­skom po­kre­tu, ima­li su svo­je in­te­re­se i če­ka­nje tre­nut­ka za ne­za­vi­snost, osim Sr­ba ko­ji su u dva svjet­ska ra­ta kr­va­ri­li i oslo­ba­đa­li svo­ju ju­žno­slo­ven­sku bra­ću, ču­va­ju­ći Ju­go­sla­vi­ju, je­di­nu dr­ža­vu u ko­joj su bi­li za­jed­no. Bi­lo i ne­po­vrat­no oti­šlo.  

Evro­pa - ri­ječ ko­ja la­že

“Naj­u­spje­šni­ji mi­rov­ni, eko­nom­ski, de­mo­krat­ski i po­li­tič­ki uje­di­nje­ni pro­je­kat” kao dru­go ime za Evrop­sku uni­ju, po mno­go če­mu to vi­še ni­je. Ni Ame­ri­ka sa NA­TO-om kao oru­ža­nim stu­bom, ni­je uje­di­ni­la Evro­pu u po­li­tič­ku za­jed­ni­cu, jer to i ni­je bio cilj Ame­ri­ke i nje­ne pro­jek­ci­je po­sli­je­rat­ne za­pad­ne Evro­pe. Do ukra­jin­ske kri­ze su bi­li kao ro­go­vi u vre­ći: ni­su usvo­ji­li Ustav EU jer je pro­pao na re­fe­ren­du­mu pa su skle­pa­li Li­sa­bon­ski ugo­vor kao smo­kvin list ne­u­je­di­nje­no­sti; Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja “breg­zi­tom” je iza­šla iz EU 2016. go­di­ne, u ko­joj je iona­ko bi­la pri­vre­me­no i sa­mo jed­nom no­gom, po­naj­vi­še kao ame­rič­ki agent, bez uče­šća u za­jed­nič­koj va­lu­ti (evro) i bri­sa­nju me­đu­dr­žav­nih gra­ni­ca (Šen­gen), fran­cu­ski pred­sjed­nik Ma­kron je pro­gla­sio “mo­žda­nu smrt NA­TO-a” za­la­žu­ći se za evrop­sku voj­sku, Island i Nor­ve­ška su re­fe­ren­du­mom od­bi­li član­stvo u EU, stal­ni su bi­li ca­rin­ski ra­to­vi sa SAD i ogrom­nim ka­zna­ma za nji­ho­ve kom­pa­ni­je. A na­ma sti­že no­va “evrop­ska” pa­kost - is­klju­če­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske iz do­dje­le bes­po­vrat­nih sred­sta­va za raz­ne pro­jek­te u BiH, či­me Evrop­ska uni­ja sa­mo da­lje uni­šta­va šan­se BiH za op­sta­nak, jer šan­sa za član­stvo BiH u EU odav­no ne po­sto­ji.

Eks­tra….

Ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri u Sa­ra­je­vu sma­tra­ju da ima­ju pra­va ko­ja im ne pri­pa­da­ju, jer ni­su tu kao na­ša vlast ko­ju bi­ra­mo na iz­bo­ri­ma. Od ra­ta na­o­va­mo ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri su se po­na­ša­li kao ma­li bo­go­vi, iz­nad sva­ke vla­sti u BiH kao su­ve­re­ne ze­mlje. Oni su u BiH sti­gli iz di­plo­mat­ske be­zna­čaj­no­sti i na­kon man­da­ta, vra­ća­ju se u di­plo­mat­sku ano­nim­nost. Ame­rič­ki am­ba­sa­dor Majkl Mar­fi je eks­tra šam­pi­on u mi­je­ša­nju u unu­tra­šnje stva­ri BiH.

Nje­go­vo sva­ko sa­ra­jev­sko ju­tro po­či­nje sa mi­šlju šta ura­di­ti pro­tiv Mi­lo­ra­da Do­di­ka. Do­la­skom u Sa­ra­je­vo, za­ra­žen je ne­iz­lje­či­vom bo­le­šću “po­li­tič­kog Sarajeva” - ka­ko vi­še­stru­ko de­mo­krat­ski bi­ra­nog pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske uklo­ni­ti, one­mo­gu­ći­ti, ka­zni­ti, za­tvo­ri­ti. Op­se­si­ja ni­je sa­mo nje­go­va jer “po­li­tič­ko Sarajevo” to mi­sli go­di­na­ma. Mar­fi­ja se sje­ćam iz Do­di­ko­ve po­sje­te Stejt de­part­men­tu, ka­da je kao po­trč­ko slu­žio ta­da­šnjem am­ba­sa­do­ru Meklhe­ni­ju. Če­ka­ju­ći na sa­sta­nak kod Ni­ko­la­sa Bern­sa, za­mje­ni­ka ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra, bi­li smo u jed­noj so­bi na či­jim su zi­do­vi­ma bi­le fo­to­gra­fi­je ame­rič­kih funk­ci­o­ne­ra ko­ji su se ba­vi­li BiH. Mar­fi je pi­tao Do­di­ka: “Go­spo­di­ne Do­dik, sa ko­li­ko njih ste se sa­sta­ja­li?” Do­dik je ovlaš po­gle­dao i na­bro­jao ne­ko­li­ci­nu. Mar­fi na to re­če: “Vi­di­te,  svi su oni biv­ši, a vi ni­ste.” Bi­lo je to pri­je 16 go­di­na, u ma­ju 2007. go­di­ne. Do­dik ni da­nas vo­ljom na­ro­da Re­pu­bli­ke Srp­ske ni­je biv­ši, a Mar­fi će to usko­ro bi­ti.    

… i po­kva­re­ni mar­ga­rin

Kri­sti­jan Šmit pri­mjer je po­kva­re­no­sti i bez­o­bra­zlu­ka. Sa­vjet bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja na sjed­ni­ci odr­ža­noj 23. ju­la 2021. ni­je odo­brio kan­di­da­tu­ru Kri­sti­ja­na Šmi­ta za vi­so­kog pred­stav­ni­ka u BiH, što je po­tvr­dio ru­ski pred­stav­nik u UN.

“Sa­vjet bez­bjed­no­sti ni­je uspio da usvo­ji re­zo­lu­ci­ju o vi­so­kom pred­stav­ni­ku za BiH i ni­je odo­brio kan­di­da­tu­ru go­spo­di­na Šmi­ta. Pre­ma to­me, na­kon ostav­ke Va­len­ti­na In­cka, to mje­sto osta­je upra­žnje­no”, pre­ci­zi­rao je Dmi­trij Po­ljan­ski na za­sje­da­nju Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti.

Šta će­mo sad ?

Na­go­va­ran i pod­sti­can od za­pad­nih am­ba­sa­da u Sa­ra­je­vu, po­go­to­vo “ze­ma­lja Kvin­te”, Kri­sti­jan Šmit se osi­lio pa hi­ste­ri­še, pri­je­ti, sva­ko­dnev­no bu­la­zni o Do­di­ku, kao po­kva­re­na plo­ča. Ono što Šmit ra­di ku­žno za­u­da­ra kao po­kva­re­ni  mar­ga­rin, a nje­go­vim na­go­va­ra­či­ma vi­še bi pri­sta­jao na­ziv “ze­mlje sep­se”, jer svo­jim dje­lo­va­njem tru­ju od­no­se u iona­ko du­bo­ko po­di­je­lje­noj BiH.    

Ko­ba­ja­gi ime­no­va­nje 

Po­sto­ja­nje vi­so­kog pred­stav­ni­ka i nje­go­ve kan­ce­la­ri­je po­zna­te kao OHR, du­go vre­me­na na­kon okon­ča­nja ra­ta i za­klju­če­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, do­kaz je ne­u­spje­ha Bo­sne i Hercegovine kao dr­žav­ne za­jed­ni­ce. Čak da o to­me i po­sto­ji sa­gla­snost stra­na pot­pi­sni­ca Anek­sa 10. po­tvr­đe­na od stra­ne Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja, to ne bi mi­je­nja­lo gor­ku isti­nu. Isti­na je da je sa­da­šnja BiH ne­u­spje­la dr­ža­va i pro­pa­li an­ti­dej­ton­ski pro­je­kat za­pad­nog di­je­la ta­ko­zva­ne me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Uz to ide i po­pla­va spe­ci­jal­nih pred­stav­ni­ka po­je­di­nih ze­ma­lja ko­ji ne­ma­ju zna­nje ni de­talj­no po­zna­va­nje Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma i li­či kao da ih je po­pla­va iz­ba­ci­la na Bal­kan. Na­vod­no, du­go se ba­ve Bal­ka­nom. Sa­mo im je ne­zna­nje du­go, a aro­gan­ci­ja be­zo­bal­na.

Kri­sti­ja­na Šmi­ta za vi­so­kog pred­stav­ni­ka ko­ba­ja­gi je ime­no­va­la ne­ko­li­ci­na mar­ga­rin-am­ba­sa­do­ra u Sa­ra­je­vu ko­ji se­be zo­vu uprav­ni od­bor ne­po­sto­je­ćeg sa­vje­ta za im­ple­men­ta­ci­ju mi­ra, ko­ga ne­ma još od 2000. go­di­ne. Ne­ma ni tog uprav­nog od­bo­ra, jer je Ru­si­ja is­tu­pi­la iz tog na­met­ni­ka. Sa­sta­ne se ta­ko ne­for­mal­na gru­pa ne­ko­li­ko am­ba­sa­do­ra za­pad­nih ze­ma­lja u Sa­ra­je­vu i ka­že da je vi­še­stru­ko pro­pa­li kan­di­dat za raz­ne funk­ci­je u Nje­mač­koj, Kri­sti­jan Šmit, sa­da vi­so­ki pred­stav­nik u BiH. Na osno­vu če­ga su to ura­di­li mar­ga­rin-am­ba­sa­do­ri? Pa sa­mo na osno­vu sa­stan­ka ko­ji su odr­ža­li. Ni­šta Dej­ton­ski spo­ra­zum, ni­šta Aneks 10, ni­šta Beč­ka kon­ven­ci­ja o di­plo­mat­skim od­no­si­ma, ni­šta Po­ve­lja Uje­di­nje­nih na­ci­ja.

I on­da taj kri­mi­na­lac ko­rum­pi­ran vi­so­kom pla­tom od 24.000 evra mje­seč­no (ko­ja se knji­ži kao “po­moć BiH”) i broj­nim pri­vi­le­gi­ja­ma ko­je ni­je imao ni­ka­da i ni­gdje, poč­ne da se u sve mi­je­ša, kao po­kva­re­ni mar­ga­rin. Pri tom se po­na­ša kao pred­stav­nik “ze­le­nog fa­ši­zma” nje­mač­ke spolj­ne po­li­ti­ke. Fa­ši­zam je uki­da­nje slo­bo­de i pra­va lju­di u BiH, baš kao u vri­je­me nje­mač­ke oku­pa­ci­je za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta. Osi­lio se hi­ste­rič­ni Šmit pa do­no­si za­bra­ne i na­me­će kri­vič­ne za­ko­ne, sve to za “mač­ku o rep”. Za Hr­va­te u FBiH, Šmit je do­bar ka­da u iz­bor­noj no­ći mi­je­nja iz­bor­ni za­kon u nji­ho­vu ko­rist pa su za­to pre­sta­li ospo­ra­va­ti Šmi­to­vu ne­le­gal­nost i ne­le­gi­tim­nost. Bo­šnja­ci su po­ma­lo iz­gu­blje­ni u vre­me­nu, jer je pre­sta­lo is­pu­nja­va­nje nji­ho­vih za­htje­va za uni­ta­ri­za­ci­ju i cen­tra­li­za­ci­ju BiH. Za­to če­sto pred zgra­dom biv­šeg OHR-a de­mon­stri­ra­ju pro­tiv Šmi­ta, uz uče­šće naj­vi­ših funk­ci­o­ne­ra pro­pa­le SDA i Fa­hru­di­na Ra­don­či­ća. Di­žu glas i vi­ču: “Ku­ći, Šva­bo!”  

Pro­pa­li gu­ver­ne­ri i re­gen­ti

Ame­ri­kan­ci se ta­ko po­na­ša­ju u ve­ći­ni ze­ma­lja, bez ob­zi­ra da li su u pi­ta­nju ze­mlje sa­ve­zni­ce ili one dru­ge. Sko­ro je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ma­đar­ske Pe­ter Si­jar­to ko­men­ta­ri­sao kri­ti­ke ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra Dej­vi­da Pre­sma­na na ra­čun Ma­đar­ske o an­ti­ru­skim sank­ci­ja­ma. Si­jar­to mu je po­ru­čio da se ne mi­je­ša u unu­tra­šnje po­slo­ve Ma­đar­ske: “Mi­šlje­nje pred­stav­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va je pot­pu­no ne­va­žno, jer Pre­sman ne­ma ve­ze sa unu­tra­šnjim po­li­tič­kim pro­ce­si­ma u Ma­đar­skoj, a mi­je­ša­nje u njih ni­je nje­gov po­sao.”

Pre­ma Si­jar­to­vim ri­je­či­ma “epo­ha gu­ver­ne­ra i re­ge­na­ta, po­sla­tih da bi go­vo­ri­li dr­ža­va­ma ka­ko da ži­ve, je za­vr­še­na.

- Ni­ko spo­lja ne mo­že da nas upu­ću­je ka­ko da ži­vi­mo i za­to je ne­va­žno šta dr­ža­vlja­nin dru­ge ze­mlje, uklju­ču­ju­ći ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra, mi­sli o unu­tra­šnjim po­li­tič­kim pro­ce­si­ma u Ma­đar­skoj - oci­je­nio je Si­jar­to.

Ni­su sa­mo Ame­ri­kan­ci umi­šlje­ni i uvje­re­ni u svo­ju po­seb­nost. Ta­kvi su i dru­gi za­pad­nja­ci. Tre­ba po­slu­ša­ti ka­ko je  pred­sjed­nik Na­mi­bi­je Ha­ge Gejn­gob uz nad­moć­ni smi­je­šak oči­tao lek­ci­ju nje­mač­kom am­ba­sa­do­ru u ovoj ze­mlji ko­ji je po­ku­šao da mu pri­di­ku­je o lo­šem uti­ca­ju Ki­ne­za u Na­mi­bi­ji.

- Po­što­va­ni, ko­ji je vaš pro­blem? Za­što je to po­stao vaš pro­blem?! Či­ni se da to vi­še bri­ne Evro­plja­ne ne­go nas. Baš vam je žao nas. Ni­ka­da ni­sam vi­dio da Ki­ne­zi do­la­ze ova­mo i da mi dr­že pre­da­va­nje. Za­to vi Ni­jem­ci do­la­zi­te. Vi ov­dje go­vo­ri­te o Ki­ne­zi­ma. Da­je­mo Ni­jem­ci­ma da do­đu bez vi­ze, pro­sti­re­mo cr­ve­ni te­pih, a u sa­moj Nje­mač­koj se u isto vri­je­me vri­je­đa naš na­rod. A Ni­jem­ci ko­ji do­la­ze ov­dje ne­ma­ju pro­ble­me. Za­što o Ki­ne­zi­ma, pri­čaj­te o Ni­jem­ci­ma, ka­ko nas ta­mo tre­ti­ra­ju? Ki­ne­zi nas ta­ko ne tre­ti­ra­ju, mi smo u svo­joj ze­mlji i ne­ma po­tre­be da nas sa­ža­lje­va­te. Kad god za­pad­ni evro­plja­nin do­đe ova­mo iz ne­kog raz­lo­ga je za­bri­nut za Ki­ne­ze - re­kao je pred­sjed­nik Na­mi­bi­je.

To je ona ze­mlja za ko­ju je Nje­mač­ka u ma­ju 2021. go­di­ne, zva­nič­no pri­zna­la da je po­či­ni­la ge­no­cid pri­je vi­še od 100 go­di­na to­kom oku­pa­ci­je Na­mi­bi­je u do­ba ko­lo­ni­za­ci­je i pri­sta­la da pla­ća fi­nan­sij­sku po­dr­šku kroz pro­gram vri­je­dan vi­še od 1,1 mi­li­jar­du evra. Nje­mač­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va ta­da je re­kao: “U svje­tlu nje­mač­ke isto­rij­ske i mo­ral­ne od­go­vor­no­sti, tra­ži­će­mo opro­štaj od Na­mi­bi­je i po­to­ma­ka žr­ta­va”.

Ho­će li Nje­mač­ka ika­da tra­ži­ti opro­štaj za kri­mi­nal­no dje­lo­va­nje Kri­sti­ja­na Šmi­ta u BiH?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.