Družina Pere bez kvržice

Publika - ili, tačnije, onaj njen deo s kojim sam na ovaj ili na onaj način bio u kontaktu - na te je tekstove, prirodno, reagovala različito.

Neki su ih pozdravili kao dobru analizu jedne patološke pojave. Neki su se - kao i ja dok sam pisao - čitajući zabavljali.

Neki su mi, međutim, zamerili što o ovoj pojavi uopšte pišem i na taj način joj dajem na značaju. Upozorili su me da redakciju ovog sociopatskog sajta čine ljudi željni svake vrste pažnje, pa makar bila i negativna, i da im želju ne treba ispunjavati.

I dobrim delom su u pravu. Zaista je reč o tipovima koji jedva čekaju da budu pomenuti, pa makar i u najgorem kontekstu. Tačnije, čini se da žele da budu pomenuti baš u negativnom kontekstu, i to iz barem dva, ne baš najlogičnija razloga.

Kao prvo, kao što smo već više puta napomenuli, reč je o poremećenim ljudima. A kao drugo - budući da čak i "ideološki bliski" od njih zaziru - na pominjanje u pozitivnom kontekstu, jednostavno, nisu navikli.

Načelno se slažem i da izopačenim željama ne bi trebalo izlaziti u susret. Iz pedagoških razloga.

Međutim, reč je o ljudima od kojih je pedagogija odavno digla ruke, ako ih je "ista" na "iste" ikada i spuštala. Tako da se, u konkretnom slučaju, na taj argument nema smisla osvrtati.

S druge strane, em su literarno inspirativni, em su zanimljivi za proučavanje, em se, kao što je, pišući o izvesnom doušniku iz vremena komunističke diktature primetio jedan mađarski književnik, "iz te dubine gde se oni nalaze, mogu ugledati stvari koje su važne za sve nas".

A što se pedagogije tiče, ne treba je isključiti, ali u posrednom smislu. Analiza u močvaru ludila i nemorala potonulog uredništva "E novina", na primer, može da pouči mlade naraštaje kakvi ne treba da budu.

EMPIRIJA

Iako me se baš i ne tiče šta ova skupina veseljaka ima da izjavi o mojoj malenkosti, u vreme kada su počeli da me tematizuju, posvećenu mi pažnju sam iskoristio kao povod da na njihove ludorije odgovorim, sa interesovanjem psihologa-amatera očekujući reakciju.

Reagovali su euforično, ne uspevajući da prikriju radost što neko van njihovog ezila uopšte baca pogled na umotvorine koje elektronski plasiraju i oduševljenje što se neko takav smilovao da im se obrati.

Da li što su bili dirnuti pažnjom koju sam im poklonio, da li što je mene dirnula njihova ganutost, ili zato što mi je ta epizoda izbledela u sećanju - čini mi se da su, ushićeni, propustili da u specifičnoj obradi mog kratkog teksta budu dovoljno "maštoviti". Čitaj: neprofesionalni, neduhoviti i vulgarni. Biće da su se zbog tog propusta ekspresnom brzinom pokajali, pa su se, što pod pseudonimima, što pod vlastitim imenima, ubacili među "internet korisnike", sipajući prostakluke koje su u oficijelnom delu teksta da izruče propustili, kako bi šačici stvarnih internet korisnika, koju, već je napomenuto, i ne bez osnova, tretiraju kao grupu maloumnika, barem naknadno naznačili kakav stav prema neuobičajenom slučaju treba da zauzmu.

BRUKO NjIHOVA, PREĐI NA DRUGOGA

Svestan da svoje "potencijale" ovim nisu iscrpli, nastavio sam da im sporadično šaljem polušaljive poruke, u granicama pristojnosti se približavajući njihovom "diskursu", kako bih testirao koliko daleko su spremni da idu.

Nisu me izneverili.

Postajali su sve otkačeniji i otkačeniji, da bi stvar doživela kulminaciju u trenutku kada sam jednu poruku završio citatom omiljenog prostakluka njihovog glavnog i neodgovornog urednika, u prethodnom tekstu opevanog Petra Lukovića, poznatijeg kao Pera bez kvržice.

Iako sam prostakluk stavio pod navodnike i jasno naznačio koga citiram, Luković i njegovi pitomci su sopstvenu psovku proglasili naslovom mog teksta i optužili me za nepristojnost!?

E - tada se desilo nešto što nisu očekivali. Pripisujući mi Lukovićevu vulgarnost, svoje ne baš najpronicljivije pristalice su "bacili" u prekomplikovan rebus. Više nije pomagalo "crtanje" ko je u konkretnoj priči "dobar", a ko "loš" momak. Moja popularnost kod šašavih "E korisnika" počela je da skače. Razdragano su izražavali nestrpljenje s kojim iščekuju nastavak obračuna. Situacija je izmakla kontroli. Uprava ludnice nije imala druge nego da kukavički i "jednostrano" prekinu našu "suradnju".

Još jednom se pokazalo da u slučaju Pere bez kvržice i njegove družine ludilo nije potpuno nekontrolisano i da je često posledica pogrešne kalkulacije.

Tako sam okončao specifičan "istraživačkonovinarski" poduhvat i prihvatio se pametnijeg posla, bogatiji za iskustvo koje sam u nekoliko tekstova donekle podelio sa čitaocima "Glasa Srpske".

A "E" ludaci skloni pogrešnim kalkulacijama su, kako su me povremeno obaveštavali poznanici, nastavili da sporadično kradu delove mojih tekstova objavljenih u normalnim novinama i da ih pakuju na samo sebi svojstven način.

LUDNICA UZVRAĆA UDARAC

Sada, kada sam se analize njihove patologije već prihvatio, čuvši da su na moj tekst "reagovali", njihov besprizorni sajt sam, u istraživačke svrhe, ponovo otvorio.

Ni ovog puta me nisu izneverili.

Prvi deo reportaže iz "E" ludnice su, naravno, preneli u delovima, po običaju ga ukrasivši svojim idiotskim pošalicama, u formi podnaslova, pardon, "međunaslova", kako su me "stručno korigovali". Ali, u želji da po svaku cenu budu originalni, a iskustvom naučeni da me sa neodgovornim Kvržicom nije pametno identifikovati, delove mog teksta su iskombinovali sa delovima teksta nekog drugog čoveka, koji ih je opleo na nekakvom sajtu, i tako napravili kalambur u kom bi se teško snašli i ljudi inteligentniji od njihovih internet korisnika.

Naravno, korisnici nisu zakazali i počeli su da raspravljaju sa navodima koji nisu moji, proteste horski upućujući na moju adresu!?

Još jednom se pokazalo da je analiza ovih ljudi interaktivan proces.

I da Kvržičina delom ludačka delom kalkulantska proizvodnja ludila "svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje".

KVRŽICA I UMNA BOL

Na drugi deo reportaže, posvećen liku i nedelu njenog lidera, Kvržičina družina, barem za sada, nije reagovala direktno. Biće da sam umnoj, od koje permanentno pate, pridodao i duševnu bol, pa im treba vremena da se konsoliduju i smisle neki novi opasan fazon.

U međuvremenu se zadovoljavaju time da me pominju u najrazličitijim tekstovima, kad god se moje ime pojavi u tokovima njihovih nesvesti. I da moje fotografije kače diljem svog psihodeličnog sajta.

No, iako su ove inovacije nesumnjivo podsticajne, iako ne treba sumnjati da će tu biti još svakojakih noviteta, zdrav razum nalaže da se njima barem na izvesno vreme prestanemo baviti.

Svestan da je broj poremećaja koje prezentuju veći nego što sam kadar zabeležiti, a kamoli proanalizovati, odustajem i od zamisli da ovom "prigodom" po koju reč posvetim članovima redakcije ponaosob.

Nisu oni jedini, ima još zanimljivih tema.

I čitaoci i ja imamo dušu.

Iz taktičkih razloga proglašavam poraz.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.