Briselska diplomatija se pokreće

Tu je formalni ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, ali i suštinski zaokret Srbije prema Briselu i gotovo bespogovorno prihvatanje svih uslova koje je EU postavila zvaničnom Beogradu.

Tako umnogome relaksirana EU okreće se prema BiH, koja živi u gotovo komatoznom stanju, pri čemu je politički, parlamentarni pa i svaki drugi oblik života gotovo atrofirao.

Tu i tamo iz Sarajeva se javljaju pokušaji u medijima, na ulici (JMB) ili kroz nevladine organizacije (1. mart) da se za takvo stanje optuži Republika Srpska. Na žalost svih aktera ovih pokušaja, to je ipak veoma slab antibiotik za potpuno uzavrelu unutrašnju temperaturu u kojoj gori Federacija.

Očigledno da je slaba nada bio i plan promjene Ustava FBiH, kojim je američka ambasada namjeravala da nešto promijeni u funkcionisanju ovog entiteta.

Zbog svega toga, a ohrabrena uspjehom u Beogradu, ako je suditi po porukama visokih zvaničnika briselske diplomatije, EU ovih dana kreće u pojačano opserviranje BiH i definisanje čvrstih zahtjeva za brze reforme.

Pri tom treba naglasiti da ne postoji konkretan plan Brisela kako natjerati političare u BiH da se pokrenu, ali EU sve više i sve jasnije daje do znanja da zemlje članice hoće da vide napredak.

Opšte je mišljenje da BiH ne može i ne smije ostati crna rupa Evrope, iz hiljadu i jednog sebičnog evropskog razloga.

Ako i ne postoji konkretan plan Brisela na koji način BiH treba da iskaže želju za napretkom, to svakako ne znači da u EU ne postoji ideja kako da se inicira promjena stanja.

Upravo zato u administraciji u Briselu se razmišlja da Ketrin Ešton na putu za Beograd ovih dana "svrati" do BiH i svojim ličnim autoritetom pokuša da pokrene stvari sa mrtve tačke.

Iz projekcija nije isključeno ni to da se predstavnik EU u BiH Peter Sorensen aktivnije uključi u procese i to ponovnim okupljanjem lidera političkih stranaka povodom Sporazuma o stabilizaciji ili nekog drugog unaprijed projektovanog napretka.

U sklopu svih aktivnosti EU koje bi se ovog vrelog jula mogle dogoditi, u Briselu se očekuju stavovi ambasadora političkog i bezbjednosnog komiteta EU koji će na sastanku 12. jula sasvim izvjesno pomenuti BiH.

Potom će, kako se očekuje, Savjet EU 22. jula izaći sa određenim zaključcima u kojim bi se konstatovalo loše stanje u BiH i iskazala zabrinutost, a politički lideri pozvali na očekivani napredak.

Da bi se EU znatnije uključila u reforme koje se očekuju u BiH, ne isključuje se dodatno umanjivanje uloge OHR-a, jer Briselu se žuri da preuzme vodeću ulogu u pospremanju i približavanju zemlje standardima Unije.

Ono što je dobro za RS je da je Briselu jasno da ona u ovom trenutku nije krivac za teško stanje i nenapredovanje BiH ka Evropi.

U tom smislu zanimljiva je izmijenjena percepcija koju visoki zvaničnici u Briselu posljednjih mjeseci imaju prema SDP-u i njenom lideru Zlatku Lagumdžiji.

Dugo je EU Lagumdžiju i SDP posmatrala kao lokomotivu napretka i proevropsku stranku, ignorišući zbog toga sve kriminalne i koruptivne afere čelnih ljudi SDP-a. Sve to se izvjesno mijenja, a SDP od lokomotive postaje kočničar daljeg napretka i balast koji opterećuje političke prilike u BiH.

EU, sasvim je jasno, nema čvrst oslonac u strankama u FBiH i nema partnere koji bi mogli i imali snage da pokrenu reforme i prezentuju napredak na svim poljima, ne prebacujući stalno krivicu na nekog drugog (uglavnom na RS).

Potpuno je nemoguće fakture za (ne)funkcionisanje FBiH, blokadu vlasti u FBiH, političke i kriminalne afere, poput slučaja Budimir (predsjednik FBiH) ili Lijanović (ministar FBiH), pojačane aktivnosti vehabista, nepostizanje dogovora o "Sejdić-Finci" i slično adresirati bilo kome drugome i to će stranke u FBiH morati da prihvate i preuzmu odgovornost.

Sve to ne znači da Republika Srpska i njeno rukovodstvo, ali i građani, mogu "mirno spavati" amnestirani od bilo kakve odgovornosti za dalje odnose BiH prema Evropskoj uniji.

Iako Republika Srpska u komunikaciji sa Briselom nema probleme, jasno je da ima zadatak da ostvari potpunu unutrašnju stabilnost društva, poštujući evropske standarde i pravila igre.

I dok se briselska mašinerija okreće prema BiH, jasno je da će EU prema svim akterima biti podjednako rezolutna. Isto kao što je jasno da u ovom trenutku mnogo bolja pozicija Republike Srpske treba da bude iskorišćena za dalje unutrašnje reforme (zakonodavstvo, pravosuđe, borba protiv korupcije...) i, naravno, dalje državnički mudro pozicioniranje RS i u Sarajevu, i u Beogradu i u Zagrebu. I, naravno, posebno u Briselu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.