BRIKS, istorija i budućnost

Godina je 2001. i moja karijera ide uzlaznom putanjom. Radio sam za moćni “J.P. Morgan” i već tad trgovao velikim sumama finansijskih derivata i akcija. Između Goldman Saksa i “J.P. Morgana” postoji vekovno rivalstvo. Prvu banku su osnovali Jevreji, a drugu velikan američkih finansija koji je bio čistokrvni protestant. Iako Balkanci imaju pregršt besmislenih teorija ko vlada SAD, ova grupa, koja se iskrcala sa slavnog “Majflover” broda 1620. godine je i dalje tvrda srž američke politike i ekonomije. Njihove vrednosti, od porodice i društva pa do spoljne politike, jesu ono što Ameriku čine to što jeste.

Analiza

Analitičar tržišta u razvoju Goldman Saksa, Džim Onil napisao je da će Brazil, Rusija, Indija i Kina u bliskoj budućnosti nadmašiti ekonomije zemalja G7. Tako je nastao akronim BRIK - Južnoafrička Republika nije pomenuta u izveštaju. Kao i svakoj brilijantnoj analizi prvo smo ga ismevali, ali ubrzo postali ljubomorni shvativši da je ovim pisanijem on ušao u istoriju. Brilijantni analitičari vide promenu trenda u budućnosti i jasno ga najave. Mediokriteti prate promenu češkajući se.

Tada je razumeo da ove četiri države čine 23 odsto svetske ekonomije i predložio da ih G7 uvrsti među svoje redove. Zapad je ostao gluv. Zato su BRIK države 2006. godine napravile neformalno udruženje, a 2011. dodale Južnoafričku Republiku AR u svoje društvance.

Da mi je tada neko rekao da će 2023. godine BRIKS preuzeti ekonomsku trku od G7 rekao bih mu da je ili lud ili pijan. Ali sam naslov ovonedeljne BRIKS konferencije pokazuje koliko malo poštovanja imaju prema starom svetskom poretku: BRIKS samit 2023: “Potraga za novim svetskim poretkom”. Poruka je jasna, kao sunčan dan: nećemo više poštovati zapadna pravila u društvenim, ekonomskim i geopolitičkim odnosima. Samo pre par decenija takva drskost se plaćala životom, od Jugoslavije i Iraka do Libije. Danas Zapad nemo posmatra samit bez pozivnice, da bar kao posmatrač učestvuje.

Udar na dolar

Već u drugom pasusu deklarisane misije BRIKS-a namera je jasna. Otvoren napad na dolar je do sada dolazio iz mračnih ćoškova globusa i uvek završavao loše za antidolariste. Sada su lideri BRIKS država, koje predstavljaju 43 odsto svetske populacije, postavile dedolarizaciju kao jasan cilj. Za navijače jedne ili druge strane jedno pojašnjenje: manja upotreba dolara, ne znači propast valute.

Funta je nekad imala poziciju dolara kao svetske rezervne valute. Nakon Drugog svetskog rata, sa naglim padom britanske kolonijalne moći, funta je izgubila taj status, ali niti je nestala, niti izgubila na vrednosti značajno. Snaga valute primarno dolazi od kvaliteta domaće ekonomije, a tek marginalno od potražnje za istom zarad međunarodne trgovine.

Tako će biti i sa dolarom. Još mnogo godina će biti glavna valuta, ali će njen udeo u svetskoj trgovini opadati. I sami Amerikanci su krivi za ovaj trend jer su svoju valutu pretvorili u još jedno geopolitičko oružje. Svako ko je putem SWIFT sistema prebacivao dolare zna o čemu govorim. Na instrukcijama pored vašeg računa i računa druge strane kome šaljete sredstva, stoji i nešto što se zove “intermediardž bank”. Za dolare ta banka je uvek u Njujorku. Pre nego što vaši dolari dođu do krajnje destinacije prvo se zadrže u Velikoj jabuci, gde američki trezor može da ih blokira ako je jedna od stranaka pod zapadnim sankcijama. Upravo od ovog mehanizma BRIKS želi da se udalji.

Značaj samita

Do sada je bilo 12 samita ove grupacije, ali je ovogodišnji najbitniji iz dva razloga. Prvi je jasno distanciranje Rusije od postojećeg svetskog poretka i izlaska iz svih institucija vođenih sa Zapada. Rusija je još u novembru 2021. kroz ekspoziciju Sergeja Karaganova najavila da će ostati samo u Ujedinjenim nacijama kako bi imala kontrolu u Savetu bezbednosti. Neuspeh Zapada da izoluje Rusiju dolazi baš iz snage BRIKS-a koji je čvrsto ostao uz svoju članicu.

Drugi razlog je proširenje. Brazilski mediji su objavili da će pet zemalja postati novi članovi: Argentina, Saudijska Arabija, Iran, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ovaj geopolitički potres je direktan udar na interese G7 i treba očekivati žestok odgovor sa Zapada. Monrova doktrina se uspešno primenjuje od 1823. godine. Američki predsednik Džejms Monro definisao je američke interese na području obe Amerike, ne dopuštajući evropskim kolonijalistima da ostvare svoje ciljeve. Decenijama je doktrina posmatrana pozitivno, jer je bes u Latinskoj Americi bio usmeren ka Evropi. Sentiment se menja nakon Drugog svetskog rata kada se SAD aktivno meša u unutrašnje stvari zemalja Južne Amerike. Ulazak Argentine, pored Brazila, je možda i najjači udarac ovoj doktrini, jer Amerikanci obe Amerike smatraju svojom prćijom.

Poraz amerike

Saudijska Arabija se pod vođstvom mladog princa MBS-a udaljava od svog decenijskog saveznika SAD. Dogovor je bio jednostavan: Ameri imaju pravo prvenstva kupovine saudijske nafte, a zauzvrat žmure na besmisleno plemensko uređenje ove države. Bajden je pre par meseci posetio ovu državu sa zadatkom da spreči njihov ulazak u BRIKS. Akcija očigledno nije uspela.

Ali najgori udarac za SAD i kolektivni Zapad jeste integracija Irana u ovaj savez - zemlje koja je zakleti neprijatelj američkog liberalizma i jedna od retkih koju bilo kakva saradnja sa Amerikom ne zanima.

Samo pre deceniju postojala je mogućnost američkog napada na Iran gde bi zemlja bila svedena na irački scenario bez šanse da se oporavi u dogledno vreme. Ulazak u BRIKS za Iran znači obesmišljavanje zapadnih sankcija pod kojima je od iranske revolucije. Držanje američkih taoca davne 1979. godine još baulja američkom psihom kao najveće geopolitičko poniženje ove velesile. Sada je šansa da pobede Iran u otvorenom ratu svedena na minimum. Rusija bi jedva dočekala da naoruža Iran.

Na ekonomskom planu samit je bitan jer ozvaničava dve bitne institucije: Aparat za likvidnost rezervi i Novu razvojnu banku. Prvi će biti alternativa Međunarodnom monetarnom fondu, a drugi Svetskoj banci. Likvidnost zemljama koje imaju problem biće plasirana u valutama zemalja BRIKS-a, a ne u zapadnim. Tako će i razvojni projekti biti finansirani, bez rizika od skoka dolara koji često pokvari dugoročnu sliku infrastrukturnih projekata.

I na kraju…., moj kolega Džim Onil može da se zavali u fotelju i zapali najveći analitički tompus. Generacije će čitati njegov izveštaj kao jasnu najavu radikalne geopolitičke promene sveta iz ugla finansijskog analitičara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.